Narodni poslanik Srbislav Filipović

Sreca moze biti samo jedna, zato ne moras da je cuvas kao da je jedna, jer ona to jeste. Prosto, cuvaj je takvu i bas takvu kakva je, jer da je drugacija ne bi se Srecom zvala. Naša sudbina je ono što sami ispišemo na stranicama svog života kroz svoje snove, pa budni ostvarimo. Pobednik nikada ne odustaje. Jedino što menja su tempo i pristup, ali cilj uvek ostaje isti. Nikada ne smeš prestati da sanjaš, ali ne smeš ni da živiš u snovima. Snovi su dobri samo ako se izboriš da postanu stvarnost. Od onoga što vam kaže usnama, mnogo je sigurnije ono što vam kaže očima. I kad sve izgleda nemoguće, i kad si na kolenima, i kad pomisliš da je gotovo, i kad ne vidiš novu šansu...znaj uvek da sve i svaki ishod zavisi od tvoje volje i želje. Ako nešto jako želiš,onda nikada ne odustaj. Bori se za svoje snove. Bori se da snovi postanu deo stvarnosti. U životu nije najvažnije kuda ideš, već ko te prati na tom putu. Od strpljenja, posvecenosti,truda i zelj...

Ako ne otvoriš oči, ne možeš da se probudiš. Ako ne uzmeš olovku, ne možeš da pišeš. Ako ne ustaneš, ne možeš da hodaš. Ako ne ne želiš i ne tražiš, niko ti sam neće dati ništa.  Dakle,sve je u nekoj vrsti kretanja. Koliko budeš bio aktivan učesnik svog života, a ne posmatrač, toliko i očekuj da ti zivot dobra vrati. Ako ne razumeju, onda ih pusti da shvate. A,prema količini vremena koja im bude trebala da shvate proceni da li su ti takvi potrebni. Ako ne pobediš u jednoj trci, nisi izgubio celo prvenstvo. Ako jedan san ne ostvariš, nisi izgubio život. Ako jednu lekciju nisi naučio, to ne znači da ćeš pasti ispit. Ko ove tri činjenice savlada i primeni, uspeo je u životu u najavi. Sumnjam u muškost onih koji dignu ruku na žene. Sve su, ali muškarci nisu. Nije najvažnije da li ste uspeli, nego da li imate sa kim da podelite to. Ako biraš lakši put, na pravi ćeš se vratiti tri puta težim. Ljudi mnogo vole da budu prijatelji sa onima koji NEŠTO znače u društvu, ali ...

Više puta smo u svojoj istoriji kretali u reforme i na tragičan način završavali taj svoj pokušaj da se menjamo kao društvo. Ne moram ni da nabrajam kako i kada smo sve skretali sa reformskog kursa i birali lakši, ali lošiji put. I tako činimo preko 150 godina. Učini nam se taman da se nešto menja i da će i u Srbiji moći da se živi po nekim pravilima uređenog i normalnog sveta, a onda izroni onaj naš srpski stari usud i vrati nas nazad u mulj i beznađe. Danas smo ponovo na putu reformi i mislim da smo ovoga puta zaista na pravom putu, koji Srbiju vodi tamo gde joj je i mesto po svemu. Ako pogledamo našu kulturu, tradiciju i ko smo i šta smo i na koji način doprineli isroiji Evrope, onda nema nikkave dileme da mesto Srbije jeste među onim naprednim i uređenim državama, ali pre toga mi moramo sami sa sobom da rešimo šta želimo. Ne sme da nam se pojavi jedan plaćeni naslov u nekim medijima, koji poljulja naše samopouzdanje i dovede nas u fazu da razmišljamo da li nama promene trebaj...