Narodni poslanik Srbislav Filipović

Poznata je ''ljubav'' funkcionera DS-a prema Beogradu i svemu što naš glavni grad ima i može da pruži. Ta njihova emocija sa kojom gledaju Beograd je toliko za njegove stanovnike bila skupa, da su naš grad zadužili tokom svoje vladavine za preko milijardu evra. Toliko vole Beograd da su ga doveli do potpunog kolapsa. U Beograd je za njih funkcionisalo sve što je njima potrebno, a to su kriminal i korupcija na svim nivoima.  Za mnoge od njih su funkcije u glavnom gradu bile prilika da po prvi put ubace neki pečat u svoje pasoše i to sa najskupljih destinacija. Takve ''šetnje'' su nastavili i po odlasku sa vlasti, ali od čijih para, ako više nisu imali onako visoke plate!? Ko li ih je ''podmazivao'' i nastavio da ''časšćava'' i nakon odlaska sa vlasti? Tajkuni ili kriminalci? Pitaju se građani. I jedini i drugi su prema njima bili i ostali darežljivi. Pao je i sneg ove zime u Beogradu i to zaista više nego prethodn...

Pošto se svi sećamo šta se i kako dešavalo tog čuvenog 5.oktobra i šta je tada vodilo narod, a šta interesnu političku grupaciju, red je da se osvrnemo i na ono što nam ti isti nude na političkoj sceni 17 godina kasnije. Tada su pravili u svojim Kriznim štabovima spiskove za ubijanje onih građana, koji us bili nepodobni tadašnjem režimu, odnosno tadašnjem mafijško kriminalnom udruženju. Brojni svedoci, oni stariji, iz tog vremena su mi prenosili godinama svoja iskustva i svedočenja o tom mračnom vremenu, gde je narod želeo promene i Evropu, želeo prestanak suludih ratnih sukoba, želeo da živi mirno i od svog rada. Međutim, političari, tajkuni i mafija su imali sasvim drugačije planove. Političari koji su tada iz pocepanih starki, izlizanih sakoa i šuškavaca uleteli u skupocena odela, blindirana vozila, koji su se brčkali po Šilerovoj, koji su trgovali političkim uticajem, imali su sasvim druge ideje i planove po preuzimanju vlasti.  Tokom 12 godina rotiranja na funkcijama, la...

Velike nade građana Srbije, koje su imali 2000. godine su se ubrzo nakon 5.oktobra pokazale da su bile iluzija i ništa više. Dok su lideri DOS-a palili i rušili, krali slike izuzetne vrednosti, nameštaj, palili glasačke listiće, prebijali novinare, smenjivali urednike svih medija ( od sportskih, modnih do političkih časopisa ), spremali spiskove za masovne likvidacije, građanima su se nade topile i ponovo deca pakovala kofere da odlaze iz Srbije. Ti odlasci iz Srbije su se posebno pojačali nakon tragičnog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i dolaska na mesto predsednika Vlade Srbije lažnog vinogradara Zorana Živkovića, zatim manekena Tadića na mesto predsednika Srbije, tokom pljačkaških privatizacija tokom vlasti Vojislava Koštunice... I tokom svih tih mučkih i teških godina su ćutali svi, pa ti čuveni civilni sektor. Za njih i nije čudo da su ćutali, jer kod njih sve ide u krajnost. Ćute ili galame samo onda kad su dobro ''podmazani'' stranom valutom. Sve za par...

Građanima je danas više nego jasno ko je i čega je zaštitnik politikant i secikesa Saša Janković. Nakon dogovora sa velikim vođom od pašnjaka i njegovim čobančićima, obelodanjeno je i zvanično da jeste kandidat Demokratske stranke, tj. onoga što se od nje još provlači jedva iznad cenzusa. Nema sumnje da je Janković pokazao izuzetan bezobrazluk i nemoral, jer je tokom svog mandata na funkciji Zaštitnika građana isključivo radio na svojoj političkoj promociji i reafirmaciji ideja kriminalno-mafijaškog udruženja DS-a. I to je radio za platu, koju prima od države Srbije, tj. od građana Srbije. Nije ga sramota ni zbog visine primanja, koja su 6 puta veća od primanja prosečnog građanina Srbije. Svako ima pravo da podržava koga želi i da radi za koga god želi, ali ne da navodno radi za građane i da od njih prima platu, a da u stvari radi u interesu onih koji su bili vlast od 2000. godine do 2012. godine u različitim oblicima. I dok sam na sednici Narodne skupštine Republike Srbije...