Напади без осуде
Да сам се сетио да пишем и осуђујем политичке нападе од јуче, онда би се могло рећи да ме воде лични мотиви због полупаног породичног аутомобила, али с' обиром да има оних који знају да против свих облика насиља пишем годинама, ово моје писаније им неће бити изненађење. Намерно сам направио овакав увод, јер се у нашем друштву све што урадиш гледа кроз оно да си нешто урадио само из личне користи, иако то везе с'мозгом нема. Ето, такви смо какви смо. Сведоци смо свакодневних напада, који су углавном били вербалне природе, али прешла се граница и сад ти напади добијају ону форму коју нико од нас није желео, а пажњу јавности покушавам, изгледа узалуд, да скренем писањем о тим појавама, јер нико не реагује док се то њему не деси и свако мисли да је њега и његову поодицу то немогуће да задеси. Никада тако нисам размишљао, а посебно из разлога што живим на општини Стари град, где има много острашћених наших политичких противника, а они нама само то и јесу - политички противници...