Narodni poslanik Srbislav Filipović

Каква је то прича која нема крај? Од чега је саткана? Каквим је то мастилом шкрабана? Да ли је неко прегледао ту причу и одобрио да такав ''водопад'' свега изађе на твој екран? Да ли ти је неко шапнуо бар да је прича почела или она тако тече сама, а не знам ни куда, ни због чега... Само ме је ћутке стисла и кренула те ноћи... И после те ноћи, поново смо дошли до ноћи...али није то сад ни прва, ни друга ноћ, већ дан у коме шириш зенице тражећи свуда оно што си видео те ледене ноћи. А, ледена ноћ је створила и маглу, па се прст пред оком није видео. Сећам се, али не знам да ли је био сан или се стварно одиграло...падала је ледена киша, капљице су се разбијале о већ залеђено тло. И прелепе сам боје видео. Преломиле су се боја снега, преко које су падали зраци лампи и створиле су неку чудну зелену боју... И та зелена боја, као боја живота. Има прича са крајем оваквим или онаквим, али нема ни једне која крај нема. Ова је у тој мери специфична. У тој њеној посебности је ...

Много је текстова и аутора који нас позивају да мислимо позитивно, да се радујемо животу, да дигнемо главу, да ходамо поносно и усправно, да верујемо у себе, да будемо задовољни оним што јесмо и да тако унапредимо себе, али ми се чини да су сви они некако далеко од нас. Нисам много паметнији од њих, али ћу покушати да вам приближим ову тему и ускладим са нашим менталитетом. Ми смо један емотиван и народ веселог духа. Радујемо се животу, новом послу, плати, срећни смо кад нам банка одобри кредит, пуцамо на свадбама и рођењима деце, умемо да попијемо и превише, верујемо и са пуно поверења прилазимо свакоме ко нам се обрати, добронамерни смо, пуни љубави, али нам некако увек фали нешто да би своје квалитете искористили у своју корист. Често смо били искоришћени и то нас тера да се повлачимо у себе и плашимо свега, а нарочито да ће нас неко слагати и повредити, па на тај начин отерамо и оне који нам желе најбоље, а поред себе, не тако ретко, оставимо оне слаткоречиве и лажне пријатељ...

Svaki dan ustanite vedri,pozitivni,puni elana,vere da će baš taj dan biti dan za uspeh,vere da ćete baš tog dana postići sve što niste prethodnog,vere da ćete baš tog dana uspeti u onome u čemu niste nikada pre,vere da ćete čuti samo dobre vesti,vere da ćete doživeti čudo kome se dugo nadate,vere da ćete sresti nove pozitivne ljude i jedna od tih nabrojanih stvari će vam se sigurno desiti! Ali,morate da jako verujete! Nisi promenio sebe ako to kažeš, niti ako drugi vide promenu, već ako sam znaš da si drugačiji kad se pogledaš sam sa sobom. Tada sigurno nećeš lagati sam sebe. Što pre presečes neke stvari, lakše ćeš doći do onoga što želiš. Ali,pazi da kad seces ne iseces i priliku da u budućnosti budeš srećan. Ponos i inat nekada mogu biti najgori čovekovi saveznici. Ako ti je zaista stalo do nečega,onda ništa ne može da te odvrati ili zaustavi. Uvek se nađe način. Ako imaš negativan stav prema svemu,onda nemoj ništa pozitivno ni da očekuješ. Verujem u ona čuda na č...

Рањено, потиштено и покрадено српско друштво жуди за бољим животом. То опљачкано и систематски уништавано друштво до пре две године налазило се у стању клиничке смрти. Нисмо били на ивици понора, већ смо пали са те ивице... Мало нам је фалило да дотакнемо и само дно, а онда нам не би било довољно ни сто година да се покренемо. Да се одмах разумемо, није данас идеално стање у Србији, али је далеко од онога што је било до пре две године. У чему је разлика. До пре две године корупција је била систем. Она ( корупција ) и криминал су били део обичаја. Било је нормално да, ако вам нешто треба, за то дате мито или ако је неко у ситуацији да тражи новац, да га и добије. Променом власти и одласком једне ужасно криминалне и корумпиране дружине ствари се у Србији битно мењају. Не у том смислу да више никоме не пада на памет да узме новац или прими, већ у томе што корупција и криминал више нису нормална појава. Оне више нису начин на који функционише држани апарат и власт. Свако ко би хтео д...

Свако корумпирано друштво, па тако и српско, плаћа огромну цену због те страшне и велике болести зване корупција. Она друштва и државе у којима је корупција постала део обичаја, па се то преносило до самог врха државе или се спуштало са врха ка грађанима, нису опстала у прошлости. Не може да се одржи она држава у којој људи живе на такав начин. Српско друштво је због заражености корупцијом и криминалом било на рубу пропасти до пре две године. Нико, нигде и никада није смео, а будимо потпуно искрени, није нико ни желео да се упусти у праву борбу против криминала и корупције. Све је у Србији било на продају. Све. И образ, и част, и поштење, и реч и све оно што је у нормалним друштвима светиња код нас је било изигравано, исмејавано и бацано на стуб срама. А коме је то требало? Ко су ти ''генијалци'' који су толико паметнији од свих осталих грађана, па су у временима највећих криза у Србији, стицали стотине милиона? Које су школе завршили? Где су радили? Шта од вештин...

Драги суграђани, комшије, пријатељи и рођаци, Пишем овај блог, текст или писмо, назовите то како год вам је воља, само са једним циљем. Тај један једини циљ је подршка премијеру Србије за све оно што чини за Србију! Сваки човек је данас потребан. Реформе не могу да успеју, уколико свако од нас на ту једну нову грађевину не постави по једну циглу својом руком. Није лако носити те цигле, ако си уморан и обесправљен дуже од 20 година, ако те боле неправде и хаос који смо преживели, али морамо да запнемо сви баш сад. Сада започиње једна нова ера у нашој историји. Пре тачно сто година отпочео је Први светски рат и то баш на овим просторима. Нису наши дедови питали тада колика им је плата и шта ће добити, ако победе завојевача, већ су једино мислили на ону децу која ће се рађати након десет, педесет или стотину година и како ће та деца живети. Могли су да изаберу плату, али у ропству и данас нас не би било. Они су преузели ризик за себе, да би ми имали шансу да градимо модерну Србиј...