Прича која нема крај

Каква је то прича која нема крај? Од чега је саткана? Каквим је то мастилом шкрабана? Да ли је неко прегледао ту причу и одобрио да такав ''водопад'' свега изађе на твој екран? Да ли ти је неко шапнуо бар да је прича почела или она тако тече сама, а не знам ни куда, ни због чега... Само ме је ћутке стисла и кренула те ноћи...

И после те ноћи, поново смо дошли до ноћи...али није то сад ни прва, ни друга ноћ, већ дан у коме шириш зенице тражећи свуда оно што си видео те ледене ноћи. А, ледена ноћ је створила и маглу, па се прст пред оком није видео. Сећам се, али не знам да ли је био сан или се стварно одиграло...падала је ледена киша, капљице су се разбијале о већ залеђено тло. И прелепе сам боје видео. Преломиле су се боја снега, преко које су падали зраци лампи и створиле су неку чудну зелену боју... И та зелена боја, као боја живота.

Има прича са крајем оваквим или онаквим, али нема ни једне која крај нема. Ова је у тој мери специфична. У тој њеној посебности је чар. Седим и чекам да та зелена светлост поново заблиста. И ништа код те зелене боје не бих мењао. Само бих волео да још једном засија, па да јој дам гаранцију на сјај. И хоће. Како се ближи Тај дан, све сам сигурнији да ће сијати...

А, питаш се док читаш, зашто пишем ово и чему!? Пишем оно што ти нећу рећи, али ћеш ти сигурно написати. Можда ти и кажем, ако поново засијају они лампиони од окица или звездица... Мени су личиле на очи. На трен више није било тог светла и замрзло се много ствари. Смрзнута рука има испружену другу руку, да је угреје. Сијају лампице и временом ће да сијају баш колико и баш како треба.

Не треба је стискати да засија опет одмах, али треба борити да кад засија више не утихне. Интензитет може да траје, Само треба лагано бранити од ветрова и узбурканог мора.

И то је почетак једне приче која нема краја...




Коментари

Популарни постови са овог блога

Vera u sebe je pola puta do uspeha

Statusi koji mogu da vam promene život ( 19 )

Sale Prangija i plata od 3 hiljade evra