Подршка премијеру Александру Вучићу
Драги суграђани, комшије, пријатељи и рођаци,
Пишем овај блог, текст или писмо, назовите то како год вам је воља, само са једним циљем. Тај један једини циљ је подршка премијеру Србије за све оно што чини за Србију! Сваки човек је данас потребан. Реформе не могу да успеју, уколико свако од нас на ту једну нову грађевину не постави по једну циглу својом руком. Није лако носити те цигле, ако си уморан и обесправљен дуже од 20 година, ако те боле неправде и хаос који смо преживели, али морамо да запнемо сви баш сад.
Сада започиње једна нова ера у нашој историји. Пре тачно сто година отпочео је Први светски рат и то баш на овим просторима. Нису наши дедови питали тада колика им је плата и шта ће добити, ако победе завојевача, већ су једино мислили на ону децу која ће се рађати након десет, педесет или стотину година и како ће та деца живети. Могли су да изаберу плату, али у ропству и данас нас не би било. Они су преузели ризик за себе, да би ми имали шансу да градимо модерну Србију. Те и тако положене жртве не смемо да заборавимо у тренуцима када нам је плата мала и када нам је пензија мала. Почетак нове ере у Србији данас зависи од наше одлучности да подржимо реформе које спроводи премијер Вучић.
Од успеха тих реформи зависи да ли ће Србија ићи у петнаести век или ће ићи у будућност. Избор је јасан. Нема чаробног штапића, нити златне рибице, а ни чаробне лампе. Можемо само да се уздамо у знање, своју енергију и снагу. Све остало нам не нуди никакво боље решење. Али, поред онога што ћемо ми као појединци радити, јако је важно да до краја подржимо у свим мерама које се спроводе премијера Србије Александра Вучића. Од борбе против корупције и криминала, економских реформи, па до привлачења инвеститора, цела Србија и ми као њени грађани морамо да дамо ветар у леђа реформама друштва које се дешавају.
На путу реформи постоји један део Србије, који осуђује све што је тешко, који не жели да код себе мења било шта и који ни не предлаже шта би они радили, али зато зна да неосновано критикује оне који су у овако тешкој ситуацији решили да понесу ризик и уђу у борбу да Србија постане нормална и здрава држава. Од Раја за корупцију и криминал, Србија је постала држава у којој су процесуирани и они за које се мислило деценијама да су недодирљиви. Није тиме корупција искорењена, али је утеран страх у кости свакоме ко би и помислио да тражи некоме мито или да се бави било којојм врстом злоупотреба положаја или новца народа и државе. Заувек се раскинуло са тим временом пљачке и отимачине. У тој борби све нас предводи озбиљан човек, онај ко је смео и ко сме да стане пред било кога и да каже став Србије. То је председник Српске напредне странке и премијер Републике Србије Александар Вучић.
Део медија, опозиција и део оних мудраца који себе називају независним аналитичарима, ударају на премијера Србије свуда и на сваком месту. Врши се притисак и шаљу јасне поруке, на које не морам да подсећам. Они који то раде нису кочничари, већ они који су Србију довели у ситуацију да је ненормално задужена, да из ње капитал бежи, да деца у њој не желе да живе... Та власт бахатих и осионих људи је уништила Србију, подизала плате и пензије сваки пут пред изборе како би куповала гласове људи. Ко год био на власти, куповина гласова више никада не сме бити пракса, а још је грђе је да то неко тумачи као нормално. У тим ударима политичко-тајкунског лобија не бирају се средства само да се заустави Вучић.
Нема тог кочничара, који сада овај ауто може да повуче назад и заустави једно добро и позитивно кретање. То што је позитивно на крају, носи са собом много тешких и непопуларних одлука. У тим одлукама и њиховом спровођењу треба свакоме подршка, али ми се чини да је у неким моментима Вучић сам. Где су онда други људи? Посакривали су се у мишије рупе и бацају своје отровне стрелице.
Председниче, боримо се и верујемо да ће наш град и држава бити одлично место, место омиљено у целој Европи. И спреман сам да лично поднесем све и сваку тешкоћу, само да би Србија напокон била здрава и напредна. Има на свим нивоима оних којима смета да не праве више комбинације и да Србија оздрави од сваке пошасти. Предвођени Вама, уверен сам да Србија има снаге да изгура посао свог реформисања и мењања.
Срба Филиповић
Пишем овај блог, текст или писмо, назовите то како год вам је воља, само са једним циљем. Тај један једини циљ је подршка премијеру Србије за све оно што чини за Србију! Сваки човек је данас потребан. Реформе не могу да успеју, уколико свако од нас на ту једну нову грађевину не постави по једну циглу својом руком. Није лако носити те цигле, ако си уморан и обесправљен дуже од 20 година, ако те боле неправде и хаос који смо преживели, али морамо да запнемо сви баш сад.
Сада започиње једна нова ера у нашој историји. Пре тачно сто година отпочео је Први светски рат и то баш на овим просторима. Нису наши дедови питали тада колика им је плата и шта ће добити, ако победе завојевача, већ су једино мислили на ону децу која ће се рађати након десет, педесет или стотину година и како ће та деца живети. Могли су да изаберу плату, али у ропству и данас нас не би било. Они су преузели ризик за себе, да би ми имали шансу да градимо модерну Србију. Те и тако положене жртве не смемо да заборавимо у тренуцима када нам је плата мала и када нам је пензија мала. Почетак нове ере у Србији данас зависи од наше одлучности да подржимо реформе које спроводи премијер Вучић.
Од успеха тих реформи зависи да ли ће Србија ићи у петнаести век или ће ићи у будућност. Избор је јасан. Нема чаробног штапића, нити златне рибице, а ни чаробне лампе. Можемо само да се уздамо у знање, своју енергију и снагу. Све остало нам не нуди никакво боље решење. Али, поред онога што ћемо ми као појединци радити, јако је важно да до краја подржимо у свим мерама које се спроводе премијера Србије Александра Вучића. Од борбе против корупције и криминала, економских реформи, па до привлачења инвеститора, цела Србија и ми као њени грађани морамо да дамо ветар у леђа реформама друштва које се дешавају.
На путу реформи постоји један део Србије, који осуђује све што је тешко, који не жели да код себе мења било шта и који ни не предлаже шта би они радили, али зато зна да неосновано критикује оне који су у овако тешкој ситуацији решили да понесу ризик и уђу у борбу да Србија постане нормална и здрава држава. Од Раја за корупцију и криминал, Србија је постала држава у којој су процесуирани и они за које се мислило деценијама да су недодирљиви. Није тиме корупција искорењена, али је утеран страх у кости свакоме ко би и помислио да тражи некоме мито или да се бави било којојм врстом злоупотреба положаја или новца народа и државе. Заувек се раскинуло са тим временом пљачке и отимачине. У тој борби све нас предводи озбиљан човек, онај ко је смео и ко сме да стане пред било кога и да каже став Србије. То је председник Српске напредне странке и премијер Републике Србије Александар Вучић.
Део медија, опозиција и део оних мудраца који себе називају независним аналитичарима, ударају на премијера Србије свуда и на сваком месту. Врши се притисак и шаљу јасне поруке, на које не морам да подсећам. Они који то раде нису кочничари, већ они који су Србију довели у ситуацију да је ненормално задужена, да из ње капитал бежи, да деца у њој не желе да живе... Та власт бахатих и осионих људи је уништила Србију, подизала плате и пензије сваки пут пред изборе како би куповала гласове људи. Ко год био на власти, куповина гласова више никада не сме бити пракса, а још је грђе је да то неко тумачи као нормално. У тим ударима политичко-тајкунског лобија не бирају се средства само да се заустави Вучић.
Нема тог кочничара, који сада овај ауто може да повуче назад и заустави једно добро и позитивно кретање. То што је позитивно на крају, носи са собом много тешких и непопуларних одлука. У тим одлукама и њиховом спровођењу треба свакоме подршка, али ми се чини да је у неким моментима Вучић сам. Где су онда други људи? Посакривали су се у мишије рупе и бацају своје отровне стрелице.
Председниче, боримо се и верујемо да ће наш град и држава бити одлично место, место омиљено у целој Европи. И спреман сам да лично поднесем све и сваку тешкоћу, само да би Србија напокон била здрава и напредна. Има на свим нивоима оних којима смета да не праве више комбинације и да Србија оздрави од сваке пошасти. Предвођени Вама, уверен сам да Србија има снаге да изгура посао свог реформисања и мењања.
Срба Филиповић
Коментари
Постави коментар