Misija
Da li ste nekada razmišljali o tome da svako od nas ima neku misiju zbog koje se rodio ili nekoliko misija koje treba da ispuni? Da li vam zvuči realno da ste negde privremeno ili da nešto činite po nekom zadatku sudbine i da na kraju iz toga odlazite tiho i nečujno, jer to tako treba da bude? Meni se čini realno i poznato. Pa, da počnemo ovu kratku priču u kojoj će se možda neko i prepoznati ili naći nešto što će mu pokazati da je ovakav pogled na život realan.
Uđete u neki posao, upoznate neku osobu, pišete nešto važno za nekoga ili za društvo i sve vreme imate čudan osećaj da to neće trajati večno. Naravno, svi znamo da ništa nije večno u smislu da svi jednog dana umiremo i to je normalan, svima poznati, prirodni proces. Ali ne mislim na to. Ovde se radi o situaciji da imate zadatak da u nekoj priči ispišete pasus i da pred kraj tog pasusa osećate da nema dalje. To ne znači da je priča gotova, ali možda jeste vaša uloga u tom pisaniju. Pojaviš se u životu neke osobe, družite se, ali ti je jasno da to neće trajati dugo. Jasno ti je da si oročen na period u kome ćeš nešto da uradiš ili budeš deo nekog iskustva, a onda moraš uzeti svoj kofer sudbine, šešir na glavu, mantil preko ruke i ideš dalje. To je tako. I treba iskoristiti to dato vreme da završiš pozitivno svoju misiju, da ne ostavljaš iza sebe nedovršene poslove. Samo tako ćeš pred sobom i sudbinom pokazati da si bio kadar zadatka koji ti je opredeljen u podeli.
Ne smeš da očajavaš što je tvom pasusu došao kraj ili druženju. Moraš da budeš svestan ozbiljnosti i važnosti onoga što radiš i koliko će nekome tvoje delo značiti u životu ili koliko će se dugo prepričavati ono što si napisao, jer će možda ono što uradiš nečiji život podići na viši nivo ili će poruka koju napišeš u tom pasusu nekome otvoriti oči kuda i kako treba da se kreće kroz život. Imaš ozbiljnu ulogu, ako je sam tako shvatiš. To ti niko neće nacrtati. Na tebi je da prepoznaš svoju misiju, da je ispuniš i da kreneš dalje. Onaj ko je spreman da se odrekne svoje lične koristi, dostojan je zadatka i prilike koju je dobio, da po nečemu ostane upamćen.
Ne pamte se svi. Učini nešto da te pamte po dobru. Ja sam razumeo poruku.
A ti?
Uđete u neki posao, upoznate neku osobu, pišete nešto važno za nekoga ili za društvo i sve vreme imate čudan osećaj da to neće trajati večno. Naravno, svi znamo da ništa nije večno u smislu da svi jednog dana umiremo i to je normalan, svima poznati, prirodni proces. Ali ne mislim na to. Ovde se radi o situaciji da imate zadatak da u nekoj priči ispišete pasus i da pred kraj tog pasusa osećate da nema dalje. To ne znači da je priča gotova, ali možda jeste vaša uloga u tom pisaniju. Pojaviš se u životu neke osobe, družite se, ali ti je jasno da to neće trajati dugo. Jasno ti je da si oročen na period u kome ćeš nešto da uradiš ili budeš deo nekog iskustva, a onda moraš uzeti svoj kofer sudbine, šešir na glavu, mantil preko ruke i ideš dalje. To je tako. I treba iskoristiti to dato vreme da završiš pozitivno svoju misiju, da ne ostavljaš iza sebe nedovršene poslove. Samo tako ćeš pred sobom i sudbinom pokazati da si bio kadar zadatka koji ti je opredeljen u podeli.
Ne smeš da očajavaš što je tvom pasusu došao kraj ili druženju. Moraš da budeš svestan ozbiljnosti i važnosti onoga što radiš i koliko će nekome tvoje delo značiti u životu ili koliko će se dugo prepričavati ono što si napisao, jer će možda ono što uradiš nečiji život podići na viši nivo ili će poruka koju napišeš u tom pasusu nekome otvoriti oči kuda i kako treba da se kreće kroz život. Imaš ozbiljnu ulogu, ako je sam tako shvatiš. To ti niko neće nacrtati. Na tebi je da prepoznaš svoju misiju, da je ispuniš i da kreneš dalje. Onaj ko je spreman da se odrekne svoje lične koristi, dostojan je zadatka i prilike koju je dobio, da po nečemu ostane upamćen.
Ne pamte se svi. Učini nešto da te pamte po dobru. Ja sam razumeo poruku.
A ti?
.png)
Коментари
Постави коментар