Sale Prangija i plata od 3 hiljade evra

Neke stvari u deloanju određenih likova sa političke scene svakog dana šokiraju javnost u Srbiji, ali ova je posebno ostavila utisak, verujem, na sve građane. Bivši zaštitnik građana, a danas neostvareni političar i propali predsednički kandidat, ali na prvom mestu zaštitnik interesa tajkuna, mafije i stranih agentura, Saša Prangija Janković, izgledni ubica svog najboljeg prijatelja, obrušio se na Zorana Pašalića, jer je ovaj izjavio da će se zalagati da se plata zaštitnika građana smanji. I zbog toga je poludeo od besa bivši zaštitnik građana. To je sada, zaista, bolest. Čovek se iznervirao i, kako sam čuo, doživeo težak nervni napad, zbog predloga novog zaštitnika građana da se smanji plata i njemu, ali i svakome ko bude kasnije obaljao ovu dužnost, jer potpuno nenormalno da zaštitnik građana prima platu od 379000 dinara! I jeste nenormalno. Za to sam se i sam zalagao tokom rasprave o predlogu Zakona o budžetu Republike Srbije krajem prošle godine, kad sam putem amandmana na predlog Zakona o budžetu pokušao da utičem na smanjenje plate zaštitnika građana. Naravno, ta plata se ne menja na taj način, ali je to bila dobra prilika da govorim o potpunom ludilu onih koji su pre 10 godina odredili toliku platu nekome ko obavlja dužnost zaštitnika građana. 

Zamislite samo šta je taj nesrećni Janković sve izgubio u prethodnih par meseci. Njegovim frustracijama nikad kraja i ovo sigurno nije poslednja. Izgubio je prvo mesto zaštitnika građana i platu od preko 3 hiljade evra, koju onako slobodno zovem - Prangijin san. Uživao je i baškario se deset godina na toj funkciji, koju je doveo skoro do besmisla. Položaj koji je toliko važan i bitan za jednu tako mladu demokratiju, kakva je ova naša, je Sale Prangija sveo na šetanje psa u radno vreme, na poziranje tokom snežnih padavina u parku sa lopatom u jednoj ruci i psom u drugoj, a još nisam ni video, a ni čuo za nekoga da kasno u noć ide u park da čisti sneg držeći lopatu u jednoj ruci i povodac psa u drugoj. Trošio je vreme i pljujući svoju državu i narod po stranim ambasadama i po evropskim prestonicama. Nanosio je, nesebično, ljagu i šeštu svojoj državi gde god je mogao i imao priliku. Molio je i kukao da u Srbiju niko ne investira, jer kako će onda on da ostvari snove Miroslava Miškovića da ne ode na robiju. Ovaj mu se nadavao novca, a to davanje se meri u milionima evra, samo da pokuša da nekako okrnji Vučićev rezultat negde. Kako to nije uspeo, morali su da prđu na rezervni plan. Okrenuo je leđa DS-u, koga se, bez skrivanja, stideo tokom izborne kampanje i od čijih je funkcionera tražio da se nigde ne forsira to da ga oni podržavaju. Zamislite i te jadnike na šta su morali da pristanu, kako bi se nekako održali na političkoj sceni. Pošto nisu imali svog kandidata, onda su ovog nesrećnog Prangiju potražili u jednom od beogradskih parkova, tokom snežnih dana, i zamolili ga da ga podrže, ali da svoju ljubav preterano ne ističu. I jasno je svakom čoveku da je to skup bolesnika, lopova i secikesa. Ništa više od toga. Dobro su se i našli. Smrad namiriše smrada, pa onda i jedni i drugi, iz stida što im partner smrdi, kriju da su u dubokoj emotivnoj i svakoj drugoj vezi.

Dakle, kao osvedočenog protuvu, bolesnika, neradnika i lopova, Saleta Prangiju danas zabrinjava moguće smanjenje plate zaštitnika građana, jer on, verovali ili ne, sigurno mašta da će neko njegov nekada moći da zasedne u tu fotelju, pa da se taljenje nastavi na štetu građana, a na njihovu ogromnu radost. Verujem da se ti Prangijini snovi i snovi Miškovića ne mogu ostvariti, jer su građani Srbije pristojni, zreli i normalni ljudi, koji su na vreme prozreli Prangijine namere, da bi on voleo, nakon prangijanja glave svog najboljeg prijetlja, sad malo da ''prangija'' po džepovima svih građana. Neće moći i to u Srbiji ne može proći.