Živi život!

Mnogo je onih koji kažu da ne mogu da promene ništa u svom svakodnevnom životu i da im je sudbina da žive kako žive. Previše kukaju! Ako se svako jutro budiš sa negativnim mislima, onda ti ni dan, a ni veče ne mogu biti bolji. Ne možeš misliti negativno, a da ti sve u životu bude vedro. Mrak i svetlost ne idu zajedno. Žao mi je, ali ne možeš biti srećan, ako samo plačeš i žališ se na druge.

Ajde za početak da promenimo tvoj stav. Stani ispred ogledala i reci mi šta vidiš. Vidiš čoveka koji ima sve kao i oni drugi ljudi, koji su ostvarili svoje snove. Šta onda tebi fali!? Šta tebe koči!? Ne mršti se. Ono što vidiš u ogledalu je odraz tvog načina razmišljanja. Svaki tvoj potez se odmah reflektuje negde tamo i slika koju viđaš nikada nije onakva kakvu bi ti hteo. A, i kako da bude bolja, kad si ti takav kakav ti je rezultat.

E, sad stani ispred ogledala i nasmej se, obuci nešto najbolje što imaš i izgovaraj samo pozitivne misli. Veruj u sebe. Seti se svega što te je bilo kada učinilo srećnim. I uporedi tada ta dva čoveka koja si video u ogledalu. Jedan je tužan i bezidejan, bez volje i želje za životom, a drugi je pun optimizma i jedva čeka da izađe iz kuće da uhvati svoju sreću.

Sad mi reci da li ti se više sviđa da budeš večiti gubitnik ili da pobeđuješ redom? Da se odmah razumemo, ima padova, ali nema definitivnog poraza. Nema pada posle kog ne možeš da ustaneš još jači. Nećeš imati priliku da živiš ovaj trenutak ponovo, zato ne smeš da pogrešiš i da padaš više. Neće ti se desiti nešto dobro, pa tek tada da kreneš da razmišljaš pozitivno. Moraš prvo ti da se promeniš, da bi se tvoj život promenio, jer ne menja tebe život, nego ti njega.

Jednostavno je. Ne spavaj. Živi život! Pusti sebe da živiš, da se raduješ, da se nadaš i da veruješ, a sutra mi napiši da si uspeo.

Možeš ti to!



Коментари

  1. Јако сам поносан на вас и себе,
    што нисмо попили таблету за смирење,
    алкохол за оздрављење,
    и дрогу за просветљење!
    А догодио се моменат
    када се све ломило у мени,
    ипак свест ми је остала непомућена.
    Само ја нисам прихватио
    да учествујем у систему,
    суочавао сам се са њим
    и нисам бежао.
    Да би био успешан у систему
    човек треба да заборави
    на свој највреднији део,
    кодекс части и достојанство!
    Наша дивна земља Србија
    је тренутно веома болесна
    да је дошло до изопачености,
    па богатство једног се
    заснива на израбљивању многих,
    срећа се заснива на туђој несрећи.
    Систем не каже "иди до свог циља",
    него "гази до свог циља!"
    Зашто бих ја било кога газио?
    Ко ми даје право?
    Зашто да прихватим начин живота
    за који из сржи сматрам да је
    бесмислен?
    Високи државни функционери
    (част изузецима попут вас)
    форсирају причу да је решење
    за све правна држава
    и здрава економија.
    Моје мишљење се мало разликује.
    Ја мислим баш као и ви
    да суштина лежи
    у интелигенцији и здравој
    психологији.
    Коју покушавате и сами да пренесете
    апсолутно свима.
    Систему као "систему"
    ни мало није стало до нас,
    ми смо само потрошна роба,
    шраф, број, радна јединица.
    Ако сте бунтовник "ви сте криви".
    То је ваш проблем.
    Интелигенција је најнепожељније
    својство у систему.
    Нисам уопште желео да будем
    популаран и трудим се да тако и остане,
    користећи упорно псеудоним имена
    свуда по интернету, као и ово сада.
    А изабрао сам баш овај псеудоним
    који је најтоплији, да будете уверени
    у искреност овог излагања,
    који у себи носи све оно
    што може да се напише људски
    и да нема у себи полтронске
    или политичке позадине.
    У мени нема страха или нечега попут тога,
    све чиним увек искрено мотивисано
    и из најбољих намера,
    да сви имају право на свој сан.
    А и нико "паметан" не бих поверовао,
    да сегменти знања могу да потекну од
    сасвим некога обичног
    нпр. из вашег окружења.
    Да створио сам
    мноштво сајтова, форума, апликација итд.
    преводећи свакодневно све живо да би гоогле
    што боље радио за грађане Србије.
    И стојим усправно (помало уморно)
    јер године стижу...
    сачувао сам присебност
    не дозволивши да ми то све помути разум,
    да постанем политички послушник,
    него прави патриота своје земље.
    Највећи разлог што сам
    написао ово на вашем блогу,
    продукт је да има људи попут вас,
    који су успели да подигну људе
    у њиховом паду...
    И ви сте један од њих који су
    успели и мени самом
    да улију снагу у моментима
    када сам и сам имао мали пад.
    На овај начин желео сам
    да вам укажем поштовање
    и да вам се захвалим,
    да будете још одличнији и храбрији
    у вашој мисији да ваш хвалитет
    није узалудан.
    Не узмите за зло али ваш блог
    од овог тренутка биће постављен
    на све претраживаче света
    на свим језицима,
    и биће доступно апсолутно свима,
    највише млађим генерацијама
    које су ту и онима који надолазе.
    С`поштовањем господине Филиповићу.
    п.с. умало да заборавим, како оно беше?
    ах... да; ЖИВ БИО СРБО СРБИНЕ!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Vera u sebe je pola puta do uspeha

Statusi koji mogu da vam promene život ( 19 )

Sale Prangija i plata od 3 hiljade evra