Narodni poslanik Srbislav Filipović

Šta me je navelo da podnesem amandman na član 8. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu? Pokušaću ovim tekstom, ali i obrazloženjem u plenumu da ubedim i druge kolege narodne poslanike da podrže moj predlog. Mnogo je dece u Srbiji koja zbog visokih troškova lečenja nisu u mogućnosti da sa svojim roditeljima finansiraju svoje ozdravljenje. Poznajem desetak porodica koje imaju ovaj problem i kao odgovoran narodni poslanik, koji je na toj dužnosti zahvaljujući glasovima i tih porodica, ali i mnogih drugih, osetio sam da je ovo jedan od načina da tim i tako teškim slučajevima pomognemo svi zajedno. Nemam nikakvu dilemu da je funkcija Zaštitnika građana izuzetno važna u procesu unapređenja ljudskih prava i da ona pokazuje stepen razvoja našeg društva u tom smislu, ali takođe verujem i u to da nosioci takvih funkcija moraju biti daleko odgovorniji i posvećeniji poslu nego što je to ovaj koji hoće na dve stolice u isto vreme. Hteo bi da bude i kandidat za predsednika...

Pred referendum koji će se održati 25.septembra u Republici Srpskoj mogu se čuti glasovi ludaka, koji bi da tuđu decu šalju u smrt zarad svojih bolesnih ambicija. Neki bi da ubijaju i kolju, da ponovo deca krvare na Balkanu, a da ni sama još nisu okusila pravi život. Tek što su zakoračili u život, neki bi hteli da ih majkama vraćaju u limenim sanducima, samo da bi sprečili da se jedan narod na prostoru svog entiteta izajsni o tome da li želi da 9.januar ostane Dan Republike Srpske. U taj besmisleni rat ne bi slali svoje sinove, već bi pod okriljem noći kupili tuđe jedince i vodili na put bez povratka.  Nemaju ni Srbi, ni Bošnjaci, ni Hrvati dece za rat. Majka svakog jedinca jednako kuka za svojim čedom, jednako je boli njegova bilo kakva rana, jednako je ubija njegova smrt, jednako je progone misli zašto joj je neko detetu život žrtvovao, jednako pati za unucima koje nije dočekala od svog jedinca, jednako je ubija patnja za osmehom i zagrljajem sina. I koji psihopata želi da ...

O politici u našoj zemlji vlada mišljenje da je to jedno nečasno zanimanje, da se politikom ne bave najbolji ( najblaže rečeno ), da politika nije sredstvo da se postigne nešto dobro u opštem smislu, da politika služi jednom krugu ljudi samo da bi se zgrnule ogromne količine novca i da bi oni i njihove porodice živele što bolje, da onima koji se politikom bave narod nije bitan... Tako prosečan čovek gleda na politiku i političare.  Međutim, politika nije to što misli većina ljudi u Srbiji. Razumem narod zbog ozlojeđenosti. Decenijama su Srbijom vladali manipulanti, prevaranti, lopovi, banditi, mafijaši, oni ''predodređeni'', oni ''sposobni'', oni ''namazani'', oni koji ''poznaju'' politiku i razni drugi hoštapleri. Nije bilo lako gledati kako se preko noći jedna grupa bogati dok se u državi sve ruši i propada. I njima je odgovaralo da to tako bude, jer je haos jedino pogodno stanište i plodno tle za obmane...

Uvek je Balkan bio bure baruta i uvek fali malo da se sve zapali i da bukne požar nesagledivih razmera. Iako je taj požar najviše nesreće i štete nanosio onima koji su živeli i žive na ovom prostoru, to nekima nije bilo dovoljno, nego bi i u budućnosti da potpiruju mržnju i da izazivaju sukobe.  Iskreno verujem u politiku državnog rukovodstva Srbije i znam da Srbija nije država koja sa bilo kim želi da se obračunava i gleda preko nišana. Nije nekima bilo dosta što je svaka porodica na ovom našem prostoru nekoga izgubila u suludim i valjda smo kao narod i sazreli toliko da nam milioni izgubljenih građana u tim ratovima služe i kao sećanje i kao opomena. čkim sukobima, nego bi hteli da ponove te tragedije. Mi žalimo sve žrtve. Nama nije važno da li je ubijeni ove ili one nacionalnosti. Naš narod zna da u bolu svom poštuje i tuđe žrtve, dok se drugi zlurado osmehuju na nesreće srpskog naroda. Nisam nikakav ultra ili ogromni nacionalista, volim svet, ali ne može ...

Vreme u kome živimo i politika koja oblikuje naše doba je politika velikih i u tom vrtlogu njihovih odnosa je potrebno učiniti nadljudske napore da bi jedna mala država kakva je Srbija opstala. Mnogima smeta što je Srbija postala država u koju investitori sa svih strana sveta rado dolaze. Nije pravo nekim silama kad Srbija ima avio kompaniju najjaču u ovom delu Evrope. Nije im prijatno ni kad u Srbiju dođu Kinezi i svojom investicijom sačuvaju srpsku železaru, a izvesno će železara u Smederevu biti jedna od uspešnijih. Nije lako nekima koji su navikli da Srbiji stežu dužničku omču oko vrata, jer su do pre neku godinu Srbiju vrlo svesno gurali u ambis zbog svojih finansijskih interesa. Nije lako, ni prijatno kad Srbija ne želi da postane neprijatelj sa svojim tradicionalnim prijateljima, da bi neki drugi bili srećni i zadovoljni. A, kako da bude prijatno i nekima koji bi voleli da se Srbija odrekne Kosmeta!?  Za sve to je glavni krivac tim velikim moćnicima samo...

Veoma je interesantno i opasno to što niko iz tzv. civilnog i nezavisnog društva nije reagovao na pretnje ministru Nebojši Stefanoviću. Oni kao da ne razumeju da to nije samo napad na jednog člana vlade, već napad na borbu protiv kriminala i korupcije. I više je nego jasno da opoziciji i tom tzv. civilnom sektoru nije ni stalo do prava, pravne države i borbe protiv kriminala. Oni isključivo imaju saopštenja i oštre osude kada država radi na uspostavljanju reda i suzbijanju kriminala i korupcije. Međutim, pored toga što je meni i mojim kolegama to jasno, bilo je neophodno da to i napišem ovde, jer ne mogu da razumem da nekima pretnje i napadi jesu način života i stil življenja. Navikli su da žive tako i ne reaguju na te pojave, jer je to ono što oni i žele Srbiji. Ta prosta i bahata opozicija bi sve da nas gurne nazad u vreme pljačke i kriminala. Hteli bi da nas vrate u vreme u kome policija nije u neke delove gradova smela ni da uđe, neki ljudi su bili apsolutno z...

Oni koji su pre 16 godina palili institucije po Beogradu, oni koji su palili državnu televiziju, oni koji su prebijali i šutirali novinare koji im ideološki nisu bili bliski, sad bi da sve to ponove. Isti ti su umešani i u pljačkaške privatizacije i uništavanje domaće prirode. Tako su bili sposobni i stručni, pa je u to vreme u Srbiji skoro pola miliona ljudi ostalo bez posla i budućnosti. Jedino što su umeli i znali jeste da napišu rešenje o otkazu ili da zapale i ukradu nešto. Nije im bilo strašno ni da pokradu automatske puške iz policijske stanice u Majke Jevrosime. Naravno, to oružije nikada nije pronađeno, ali posotje ozbiljne sumnje da je korišćeno prilikom izvršenja nekih ubistava i obračuna na ulicama Beograda i u drugim delovima Srbije. Vrhunac njihove bahatosti je bio dan kada su bivšeg predsednika ove države hapsili noću uz pomoć kriminalaca pod fantomkama. Tako su ga i isporučili Hagu. Gotovo sve što su radili, pratilo je flagrantno kršenje zakona i svih normalnih normi ...

Mnogi iz opozicije su očekivali da će nove snage Srpske napredne stranke u Domu Narodne skupštine Srbije lako pregaziti, da će moći da nas politički ponižavaju i da neće niko imati snage, niti moći da im odgovori i oštro uzvrati. Gledali su nas, najveći banditi i prevaranti, kao golobrade klince, sa visine i bili ubeđeni da smo diletanti i deca koja neće moći da se nose sa nekakvim veteranima poslaničkog posla.  Ovo je izuzetno vreme i sve moje kolege su toga svesne. Mi želimo Srbiju jaku, ujedinjenu, moćnu i naprednu. To može samo Srbija koja radi i uči. To možemo da postignemo samo ako svako u svoj posao bude ušao hrabro i odlučno, spreman da sve žrtvuje i da za Srbiju, da bi deca u budućnosti mogla da ponosno pogledaju u slike svojih predaka. Naš zadatak je da im takvu Srbiju ostavimo. Nema straha od budućnosti, nema straha od onih koji su Srbiju unazadili. Nema straha od onih koji su opljačkali i unakazili naše živote.  Skupština je mesto gde smo im pokazali prvo...

Dragi prijatelji, izbori koji su pred nama su izbori na kojima Srbija treba da izabere šta želi. Srbija odlučuje da li želi prošlost ili budućnost. Srbija će toga dana reći da li želi na vlasti one koji otimaju od dece ometene u razvoju ili one koji dovode investitore i koji vode Srbiju u budućnost. Srbija će reći da li želi one koji su sve stekli pljačkom narodne imovine ili one koji su za samo nekoliko godina Srbiu uveli u svet. Narod može da izabere one koji su asfalt doneli samo u svoje selo ili one koji su učinili da se cela Srbija ravnomerno razvija. Možda će neko da glasa za Srbiju kojom će vladati tajkuni i mafija, a možda će većina podržati one koji su tajkune izveli pred sud. https://www.youtube.com/watch?v=Jo9RSEZn7mU  Neki su samo koristili priču o Evropi da bi vladali i krali, a drugi danas rade sve da Srbija bude uređena po modelu najnaprednijih evropskih država i u tome imaju ozbiljne rezultate. Srbija bira između onih koji železaru u Smederevu doveli...

Као што и сам наслов каже, покушаћу да кроз овај текст приближим или прикажем шта би требало да буде улога народног посланика и како видим положај посланика у Србији данас и пре једног века. Много је предубеђења и погрешних ставова када су у питању народни посланици. Пре свега, то нису никакви Богом дани људи, већ они које је народ бирао и изабрао да раде послове од општег интереса за државу и тај исти народ. Међутим, код нас се некако одомаћио став да су ти људи изабрани да би примали плату и да не раде ништа. Истина је сасвим другачија и ваља рећи по неку реч о томе. Пре једног века је највећа част била да постанете народни послник и да радите послове који ће бити корисни за крај или део државе из кога долазите. То су били угледни, образовани и еманциповани људи од највишег ауторитета у својим професијама и срединама у којима су живели. Њих је народ поштовао и подржавао, а они нису били отуђени или далеки људима, већ увек у народу. Протекле су деценије и са овим друштвом се свашта...

Nezavisni intelektualci bi trebalo da budu oni ljudi koji su oslobođeni partijske ili bilo koje druge ostrašćenosti. To tako izgleda u normalnom svetu. U društvima kao što je naše to nije tako. Kod nas deo onih koji sebe smatraju elitom po znanju i integritetu svoju nezavisnot uglavnom zasnivaju na besmislenim kritikama svega što postoji. Poznato je da kritika i biti protiv nečega oslobađa svake odgovornosti i njima ta debela senka ili ladovina najbolje paše. Oni vam u Srbiji često neće reći da su glasači DS-a, ali se to na kilometar vidi. Naravno, opredeljni su na stranu gde se samo priča i ne radi ništa. Nisu oni iz DS oduvek bili opredeljeni da ne rade. Radili su ranije mnogo, ali samo na tome da svoje džepove što više napune uz što manje truda i rada. Često nemaju ni nikakva formalna znanja, već svoje pljuvanje po svemu nazivajuintelektualnošću i samostalnošću. Ponekad se nazovu i apolitičnima. Apolitični su samo onda kada se suoče sa jakim argumentima druge strane i tada obi...

U nekoliko novina danas i na nekoliko televizija vidim kako Pajtić govori da ne može putem medija da dođe do birača, jer je stravična medijska blokada i cenzura u Srbiji! Pazite koja je to glupost! U više novina i na nekoliko televizija slobodno govori o medijskom mraku! Ili sam ja onda lud ili Pajtić žestoko laže! Medijskog mraka da ima, nigde ne bi mogli njegovu izjavu da vidimo, a naročito ne bi bilo objavljeno kako u Srbiji nema slobode. A kako pored tolikog mraka i blokade, on u skoro svim medijima priča sve najgore o premijeru i vlasti!? Pošto on sam sebe demantuje čim nešto izgovori, nema potrebe da se utvrđuje da li sam ja lud ili on laže, jer je očigledno da trenutno Vojvodinu vodi patološki lažov i ordinarna lopuža od koje se ništa drugo ne može ni očekivati osim laži i krađe. Inače, mogao bi da se umilostivi i da vrati milion i po evra deci ometenoj u razvoju, jer je baš taj lopovluk slika i prilika onoga što DS radi u Vojvodini i što je ta stranka radila na...