Jedinac

Pred referendum koji će se održati 25.septembra u Republici Srpskoj mogu se čuti glasovi ludaka, koji bi da tuđu decu šalju u smrt zarad svojih bolesnih ambicija. Neki bi da ubijaju i kolju, da ponovo deca krvare na Balkanu, a da ni sama još nisu okusila pravi život. Tek što su zakoračili u život, neki bi hteli da ih majkama vraćaju u limenim sanducima, samo da bi sprečili da se jedan narod na prostoru svog entiteta izajsni o tome da li želi da 9.januar ostane Dan Republike Srpske. U taj besmisleni rat ne bi slali svoje sinove, već bi pod okriljem noći kupili tuđe jedince i vodili na put bez povratka. 

Nemaju ni Srbi, ni Bošnjaci, ni Hrvati dece za rat. Majka svakog jedinca jednako kuka za svojim čedom, jednako je boli njegova bilo kakva rana, jednako je ubija njegova smrt, jednako je progone misli zašto joj je neko detetu život žrtvovao, jednako pati za unucima koje nije dočekala od svog jedinca, jednako je ubija patnja za osmehom i zagrljajem sina. I koji psihopata želi da počne takav rat!? Koliko bolestan um treba imati, pa prizivati i pretiti ratom i ubijanjem tuđe dece i vođenjem sopstvene u neizvesnost i stradanje!? Jedino se odbrambrani rat može opravdati i tu mogu da se složim, ali kakav god, rat nikome dobro nije doneo. 

Kao klinac imao sam priliku da sedim kod kuće i čekam vesti da li će mi se otac vratiti sa fronta živ, da li će mi se ujak vratiti živ, da li ćemo ostati cela porodica ili će nam neki ludak skratiti radost i uživanjem i celovitosti porodice. Sećam se bakinih strahova kad zazvoni telefon i mučnine sa kojom je podizala slušalicu, jer nije zvala da li zovu iz vojnog odseka. Na svu sreću, obojica se živa vratiše kući. Ali, mnogi se nisu vratili u svoje avlije. Mnogima je poslednji zagrljaj sa majkom, suprugama i decom bio odlazeći na kapijama... Zbog njihove dece sa ove strane Drine ili njihove dece sa one strane Drine, koje god vere bili, proklinjem svakoga ko želi da obnovi ratna stratišta i druga užasna gubilišta, svakoga ko bi otvarao logore, uništavao srpski i sve druge narode. Jednake je jačine i jednako peče suza svačije majke. Neka nas te prošle suze spoje u jednu zajedničku reku pameti i suživota. Neka više nijedna glava ne padne na ovim našim krvlju natopljenim prostorima. Zamislite koliko bi bili svi zajedno jači, veći i snazžniji da nismo ginuli uzalud. Dijalog nema alternativu. Bolje dijalog u beskraj i pre boja, nego onaj dijalog sa krajem i nakon boja. Pametna glava ide u školu, u fabriku, a ne na front. 

Ako nas veliki ne čuvaju, ajde da mi na Balkanu čuvamo jedni druge. Možemo, siguran sam. Srpska politika je takva da garantuje mir. Želim da verujem da većini oko nas nije do nemira i sukoba. Ako je ovo što sam napisao, navelo jednu osobu da se zamisli i baci misli o ubijanju, onda na ovom prostoru ima života.

Verujem.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Vera u sebe je pola puta do uspeha

Слика
Nema na planeti uspešnog čoveka, a čija je glavna odlika pesimizam i neverica. Nema uspešnog čoveka, koji ne veruje u svoje mogućnosti, svoje sposobnosti, svoje znanje i ono što radi ili želi. Nema društva koje ide napred, ukoliko u njemu većina građana ne razmišlja pozitivno. Nije dovoljno imati jedan blještav trenutak u kome smo svi dobro raspoloženi. Na putu do uspeha neophodno je da vam svaki dan bude takav. I to je samo stvar odluke, a ne bilo kakvih uslova u kojima neko živi ili se rodio. Baš su oni najuspešniji dolazili iz najtežih okolnosti. Neki su rođeni u siromaštvu, a neki zbog nerazumevanja sredine odlazili u druga društva u kojima su njihove ideje rado prihvaćene. Za ove druge je puno primera u našem društvu, a najpoznatiji su Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Srbija ih u njihovo vreme nije prihvatala, nije razumela i oni su odlazili tamo gde su mogli da ostvare ono zbog čega su danas, ne samo simboli jednog vremena, već simboli najuspešnijeg dela čovečanstva. Teslu i d...
Прикажи све

Statusi koji mogu da vam promene život ( 19 )

Слика
Sreca moze biti samo jedna, zato ne moras da je cuvas kao da je jedna, jer ona to jeste. Prosto, cuvaj je takvu i bas takvu kakva je, jer da je drugacija ne bi se Srecom zvala. Naša sudbina je ono što sami ispišemo na stranicama svog života kroz svoje snove, pa budni ostvarimo. Pobednik nikada ne odustaje. Jedino što menja su tempo i pristup, ali cilj uvek ostaje isti. Nikada ne smeš prestati da sanjaš, ali ne smeš ni da živiš u snovima. Snovi su dobri samo ako se izboriš da postanu stvarnost. Od onoga što vam kaže usnama, mnogo je sigurnije ono što vam kaže očima. I kad sve izgleda nemoguće, i kad si na kolenima, i kad pomisliš da je gotovo, i kad ne vidiš novu šansu...znaj uvek da sve i svaki ishod zavisi od tvoje volje i želje. Ako nešto jako želiš,onda nikada ne odustaj. Bori se za svoje snove. Bori se da snovi postanu deo stvarnosti. U životu nije najvažnije kuda ideš, već ko te prati na tom putu. Od strpljenja, posvecenosti,truda i zelj...
Прикажи све

Sale Prangija i plata od 3 hiljade evra

Слика
Neke stvari u deloanju određenih likova sa političke scene svakog dana šokiraju javnost u Srbiji, ali ova je posebno ostavila utisak, verujem, na sve građane. Bivši zaštitnik građana, a danas neostvareni političar i propali predsednički kandidat, ali na prvom mestu zaštitnik interesa tajkuna, mafije i stranih agentura, Saša Prangija Janković, izgledni ubica svog najboljeg prijatelja, obrušio se na Zorana Pašalića, jer je ovaj izjavio da će se zalagati da se plata zaštitnika građana smanji. I zbog toga je poludeo od besa bivši zaštitnik građana. To je sada, zaista, bolest. Čovek se iznervirao i, kako sam čuo, doživeo težak nervni napad, zbog predloga novog zaštitnika građana da se smanji plata i njemu, ali i svakome ko bude kasnije obaljao ovu dužnost, jer potpuno nenormalno da zaštitnik građana prima platu od 379000 dinara! I jeste nenormalno. Za to sam se i sam zalagao tokom rasprave o predlogu Zakona o budžetu Republike Srbije krajem prošle godine, kad sam putem amandmana na predlo...
Прикажи све