Народни посланик
Као што и сам наслов каже, покушаћу да кроз овај текст приближим или прикажем шта би требало да буде улога народног посланика и како видим положај посланика у Србији данас и пре једног века. Много је предубеђења и погрешних ставова када су у питању народни посланици. Пре свега, то нису никакви Богом дани људи, већ они које је народ бирао и изабрао да раде послове од општег интереса за државу и тај исти народ. Међутим, код нас се некако одомаћио став да су ти људи изабрани да би примали плату и да не раде ништа. Истина је сасвим другачија и ваља рећи по неку реч о томе.
Пре једног века је највећа част била да постанете народни послник и да радите послове који ће бити корисни за крај или део државе из кога долазите. То су били угледни, образовани и еманциповани људи од највишег ауторитета у својим професијама и срединама у којима су живели. Њих је народ поштовао и подржавао, а они нису били отуђени или далеки људима, већ увек у народу. Протекле су деценије и са овим друштвом се свашта дешавало, а генерално је ауторитет и углед посланика био у сталном паду. Једна генерација политичара је себи дозволила да се удаљи од народа, да политику види само као средство за лично богаћење и што бахатији живот, без осврта на положај народа у сопственој држави. Умислили су неки да они бирају народ, а не народ њих и тиме су потпуно деградирали сваки облик бављења политиком.
То и јесте опасност која вреба свакога ко се бави јавним послом, а посебно политиком, која утиче на живот сваког човека без обзира на његово политичко опредељење. Неко не прати политику, неко је активно прати као обичан грађанин, неко је члан неке организације, али политика утиче на живот сваког појединца и зато сам увек био става да не морате ви бити активни у политици, али ће политика увек бити активна у вама или бар док је оваквих организованих друштава.
Стекао се утисак да посланик може бити свако ко и да то и нема неку тежину и важност. И за то је, опет, крива једна генерација, која је све чинила да обесмисли, не само бављење политиком, већ и живот у Србији. Посланици су из угла народа постали људи који носе скупа одела, имају најбоље ципеле, али нису ни посебно образовани, ни посебно заинтересовани за живот народа у име кога се налазе у посланичким клупама. И све то је тачно било, али само за један део посланика. Други део су они часни и поштени људи, који се труде да својим радом, залагањем, предлозима и идејама дају допринос бољитку своје државе. Нема веће части од прилике да радите велике и важне послове за свој народ и своју Србију.
Као потомак оних који су своје животе давали за Србију, као неко ко више од деценије активно пише и ради само са једним циљем, а то је да дам неки допринос напредовању сопствене државе, не могу да прихватим то да су сви политичари исти и да их није брига за народ. И то најбоље показује својим радом премијер Александар Вучић, који сву своју енергију, знање и време даје за Србију и за њено подизање из више деценијске учмалости и лутања. И мени је припала изузетна част да се нађем на листи кандидата за народне посланике и да још активније радим у интересу заједнице и људи који живе у нашој држави. Није то прилика да се веже кравата и буде важан, већ да се раде важни и тешки послови за Србију. То је прилика да се помогне са места посланика да Србија настави свој европски пут и да се покаже да је оно што је ДС направио од народних посланика била само једна ружна етапа у историји нашег парламентаризма и да се такве слике више неће гледати.
Ово је посебан тренутак. У преломним тренуцима за државу треба одлучности и храбрости стати на њено чело и водити је, јер то није време када се могу радити оне лепе и популарне ствари, које ће се народу одмах допасти. То је време одрицања, због историје, због будућности, због свега онога што нас је одржало до данас на овим просторима и што су неки пре нас хтели да угасе и прокоцкају и што урадили поново, ако би добили прилику.
Уверен сам да је прилика коју Србија данас има велика. Верујем да Србија побеђује, ако смо уједињени и ако заједно верујемо у један циљ. Тај циљ је јака, успешна, модерна и просперитетна Србија. Србију ка том циљу данас може да води само Александар Вучић, а на свима нама је да изгарамо и дамо све од себе да тај воз за будућност више не стаје на свом путу до крајњег одредишта, а то је Европа и развијени свет!
Аутор:
Србислав С. Филиповић
Пре једног века је највећа част била да постанете народни послник и да радите послове који ће бити корисни за крај или део државе из кога долазите. То су били угледни, образовани и еманциповани људи од највишег ауторитета у својим професијама и срединама у којима су живели. Њих је народ поштовао и подржавао, а они нису били отуђени или далеки људима, већ увек у народу. Протекле су деценије и са овим друштвом се свашта дешавало, а генерално је ауторитет и углед посланика био у сталном паду. Једна генерација политичара је себи дозволила да се удаљи од народа, да политику види само као средство за лично богаћење и што бахатији живот, без осврта на положај народа у сопственој држави. Умислили су неки да они бирају народ, а не народ њих и тиме су потпуно деградирали сваки облик бављења политиком.
То и јесте опасност која вреба свакога ко се бави јавним послом, а посебно политиком, која утиче на живот сваког човека без обзира на његово политичко опредељење. Неко не прати политику, неко је активно прати као обичан грађанин, неко је члан неке организације, али политика утиче на живот сваког појединца и зато сам увек био става да не морате ви бити активни у политици, али ће политика увек бити активна у вама или бар док је оваквих организованих друштава.
Стекао се утисак да посланик може бити свако ко и да то и нема неку тежину и важност. И за то је, опет, крива једна генерација, која је све чинила да обесмисли, не само бављење политиком, већ и живот у Србији. Посланици су из угла народа постали људи који носе скупа одела, имају најбоље ципеле, али нису ни посебно образовани, ни посебно заинтересовани за живот народа у име кога се налазе у посланичким клупама. И све то је тачно било, али само за један део посланика. Други део су они часни и поштени људи, који се труде да својим радом, залагањем, предлозима и идејама дају допринос бољитку своје државе. Нема веће части од прилике да радите велике и важне послове за свој народ и своју Србију.
Као потомак оних који су своје животе давали за Србију, као неко ко више од деценије активно пише и ради само са једним циљем, а то је да дам неки допринос напредовању сопствене државе, не могу да прихватим то да су сви политичари исти и да их није брига за народ. И то најбоље показује својим радом премијер Александар Вучић, који сву своју енергију, знање и време даје за Србију и за њено подизање из више деценијске учмалости и лутања. И мени је припала изузетна част да се нађем на листи кандидата за народне посланике и да још активније радим у интересу заједнице и људи који живе у нашој држави. Није то прилика да се веже кравата и буде важан, већ да се раде важни и тешки послови за Србију. То је прилика да се помогне са места посланика да Србија настави свој европски пут и да се покаже да је оно што је ДС направио од народних посланика била само једна ружна етапа у историји нашег парламентаризма и да се такве слике више неће гледати.
Ово је посебан тренутак. У преломним тренуцима за државу треба одлучности и храбрости стати на њено чело и водити је, јер то није време када се могу радити оне лепе и популарне ствари, које ће се народу одмах допасти. То је време одрицања, због историје, због будућности, због свега онога што нас је одржало до данас на овим просторима и што су неки пре нас хтели да угасе и прокоцкају и што урадили поново, ако би добили прилику.
Уверен сам да је прилика коју Србија данас има велика. Верујем да Србија побеђује, ако смо уједињени и ако заједно верујемо у један циљ. Тај циљ је јака, успешна, модерна и просперитетна Србија. Србију ка том циљу данас може да води само Александар Вучић, а на свима нама је да изгарамо и дамо све од себе да тај воз за будућност више не стаје на свом путу до крајњег одредишта, а то је Европа и развијени свет!
Аутор:
Србислав С. Филиповић
Коментари
Постави коментар