Upali svetlo i glasaj!

Beograd je predivan grad, a Srbija najlepša zemlja na svetu i sigurno zaslužuje da tako i izgleda. Međutim, neki ne misle tako. Neki su sve što imaju stekli u mraku i haosu jedne rasturene države, opterećene brojnim mukama iz prošlosti, uništene ekonomije i privrede. I kako je moguće u takvoj državi se obogatiti, a da pri tom nisi ni previše inteligentan, niti naročito obrazovan? Samo brutalnim lopovlukom i kriminalom. Drugačije je jako teško bilo u takvoj Srbiji steći nešto više od trotineta. 

Za mene i većinu ljudi koje poznajem, Srbija kakvu želimo je zemlja radnih i vrednih ljudi, puna novih fabrika, puteva i mostova. Želimo Srbiju u kojoj nema propalih oranica i pustih sela. Želimo Srbiju u kojoj mladi žive za ideal da ostanu u svojoj Srbiji i u njoj naprave porodicu, biznis i ostave iza sebe nešto zbog čega će se buduće generacije ponositi na njih i njihova dela, kao što se i mi danas ponosimo na one koji su ginuli za ovu državu i gradili je. Oni su nama ostavili Srbiju da je čuvamo, branimo i nastavimo da je gradimo. Sad je pitanje šta ćemo i kakvu Srbiju mi ostaviti našoj deci i unucima. Da li ćemo im ostaviti zemlju iz koje će bežati čim napune dovoljno godina da mogu sami preko granice da odu ili ćemo im ostaviti jake temelje i bar nekoliko spratova na koje će oni dodavati svaka generacija po neki sprat dok potpuno ne obnovimo našu srpsku kuću. Mi biramo. Niko ne bira umesto nas i nekome ne smemo da dopustimo da izabere umesto nas.

Ali, ima i onih kojima su straćare i udžerice sve. Ima takvih kojima Savamala nije mesto sa koga treba gledati modernu i uspešnu Srbiju. To je zanjih mesto gde treba opet nelegalno izgraditi šupe, grad od smeća i krovove od kartona. Neki bi umesto klizališta i parkova za decu da tamo obnove deponiju smeća. Ili bi možda tamo obnovili tužno groblje izgubljenih nada i ljudskih sudbina, gde bi večni vez našle olupine zarđalih brodova i trulih drvenih čamaca po kojima bi leto i zimu provodili samo miševi i pacovi. Svega bi tamo bilo, osim dečijeg osmeha, osim mladih i strijih parova koji šetaju divnom promenadom držeći se za ruke pored reke. Tamo njima ne trebaju deca i puna igrlišta. Ne žele ni prepune hotele i prodavnice, koje grade naši ljudi i zahvaljujući kojima primaju plate i od kojih hrane svoje porodice. Njima u Savamali trebaju samo straćare i udžerice. I priznajem da sam napravio veliku grešku kad sam rekao u jednom od svojih tekstova da nemaju politiku. Imaju i politiku i viziju kako doći do ostvarenja te politike. Politika im je povratak na nelegalnu gradnju, na dane i godine u kojima se za sumnive dozvole za izgradnju davao mito, na dane kada su oni zadovoljno trljali ruke, a svi ostali plakali, jer svojoj deci nisu mogli da garantuju tri obroka, niti miran san. I ne smeta meni što jedan od njih šeta psa. Ja obožavam pse, ali zna se kad se ide u šetnju sa ljubimcima. To sigurno nije u sred radnog vremena i sigurno ne za platu od 3 hiljade evra i još ko zna koliko dobijenih stotina hiljada od raznih drugara spolja i iznutra. Vidim da njima ne smeta ni to što bi njihovi saborci da vešaju i dave, da lupaju šamare, da ponove paljenje i razbijanja po Beogradu od pre 17 godina. Uželeli su se srpske krvi, zlotvori. A što tog svog šetača od 3 hiljade evra ne upitaše šta bi sa ubistvom u njegovom stanu za koje nije odgovarao!? Čujem i čitam ovih dana da ima nekih novih i veoma zanimljivih detalja vezanih baš za taj slučaj ubice bez fantomke! Ne, ne, nije taj ubica bez fantomke potkupljiv, ako izuzmemo novac dobijen od domaćih tajkuna i Soroša. Ako se samo ti milioni izuzmu i ono ubistvo, onda možda dodje u red korektnih građana. Daleko je od toga. Čujem da bi da obnovi institucije i da ih brani. To je lepo, samo ne znam sa kim misli to da radi. Jel to misli sa onim lažnim poljoprivrednikom Živkovićem ili sa Vojvodom od pašnjaka Šuletom, ili sa Grofom od Maldiva Balšonijem? Ili će možda Mišković da mu pomaže? Sve same moralne gromade. Tu je ponovo i čuveni plaćeni revolucionar sa paletom boja Srđa Popović Šareni da marketinški pogura lopovsko udruženje. Stvarno slika kakva se retko viđa. I zajedno sa njima nam govori o institucijama!? U Srbiji kojom su oni vladali, kalašnjikov je bio glavno sredstvo za pregovaranje! U Srbiji kakvu žele ponovo se u Narodnu banku upadalo sa heklerom u rukama, a ne sa planom i programom rada. Ulicama Beograda su krstarile ubice u skupocenim kolima, koje niko nije smeo ni da legitimiše. O kojim oni ubistvima novinara pričaju!? O Ćuruviji? A što nisu pomerili taj slučaj sa mrtve tačke!? Kao da ljudi ne znaju da je tek ova vlast pokrenula sudski postupak i obelodanila ko su ubice tragično ubijenog novinara. Da li se kao alternativa nude oni koji su pola miliona ljudi ostavili bez posla i na ulici? Zar su alternativa oni koji bi da zatvore fabrike i da obećaju građanima da opet neće imati gde da rade? To bi bio užasan zločin prema ovom narodu. Sami biramo. 

Kažu mi neki da ne mislim slobodno, da sam opčinjen i zaveden. Aha, slobodno se misli samo onda kad bi da vešaš, jer ne znaš da bandera za neke druge stvari služi. Po njima si slobodan samo onda, kad u nedostatku argumenata pretiš, dereš se na druge, lupaš šamare i prebijaš one koji drugačije misle!? Oni kažu ovih dana jednu rečenicu od koje mi je zlo: ''Ljudi, mislite slobodno!'', a u stvari misle: ''Ljudi, ajde da ih vešamo, jer se plašimo naše ružnoće i naše zlobe da ne izađe na svetlo dana, jer se plašimo da svi vide kakav smo ološ.''. Kad se svetlo upali, oni se razbeže. Samo tama i mrak im odgovaraju. Srbija više nikada neće biti u mraku.

Zato, ako želiš da idemo brže, jače i bolje, upali svetlo, izađi na izbore i glasaj za fabrike, za puteve, za plodne i obrađene njive, za srećne ljude, za Srbiju koja ide napred. Glasaj za Aleksandra Vučića. To ću učiniti i ja.