Krv nam je ista

Znam da se oduvek na ovom našem prostoru zveckalo oružijem i da se vrlo često tuklo i ginulo. I pre 26 godina su neki hteli da tuđu decu zavijaju u crno, a svoju da šalju na razna usavršavanja po belom svetu. Najlakše je bilo puniti kamione za put bez povratka tuđom decom i liti suze tuđe rodbine, zavijati u crne marame decu nekog drugog, a svoje slati na prestižne koledže i egzotične destinacije. I najlakše je zatvarati oči dok sa nekog ratišta dolaze kući tuđa deca kao invalidi, bez nogu, ruku, očiju, sa teškim psihičkim posledicama zbog viđenih zverstava. A što se takav užas nije mogao izbeći? Zašto je neko bio žedan naše krvi, neki naš krvnik njihove krvi, zašto je život uvek bio tako jeftin kad treba da se nešto otme!? Zar nije lepše da se svi zajedno razvijamo!? Zar nije bolje za sve ljude na Balkanu da pokažemo da smo zreli i pametniji nego što smo bili kroz čitavu svoju istoriju!? Zar nije bolje da čuvamo život i pokažemo da nećemo živote davati za interese nekih spolja!? Zar toliko neki žele da svoj narod huškaju na naš i da ponovo neka deca ostavljaju svoje kosti po ratištima!? Zar ne postoji ništa pametnije od tuče!? Zar moramo da se mrzimo!? Zar nam nije bilo dosta i previše odlazaka na groblja!? Zar ne želimo da se deca rađaju!? Zar nije bolje da se otvaraju fabrike, rade putevi, mostovi i sve ono što nas povezuje i spaja i što našim narodima omogućava da žive mirno i pristojno!? Zar je mudrost i pamet opaliti kuršum na svog komšiju bilo koje nacionalnosti!? Zar nije bolje da imamo jedno zajedničko tržište!? Zar nije dobro da čuvamo svoju decu!? Da li je moguće da postoje idioti koji i danas prizivaju neke Velike tvorevine do Niša ili ko zna dokle više!? Zar nas velikima ne čini jaka privreda i ekonomija!? Da li treba da se ruši mir, koji se čuva više od dve decenije!? Zar narodi na Balkanu ne mogu da shvate da su groblja već prepuna ljudi žrtvovanih za dobro nekih koji ne znaju ni gde se nalazimo!? 

Po čemu se razlikujemo? Neki smo Srbi, neki Hrvati, neki Albanci, neki Bošnjaci, neki su nešto četvrto i tako dalje. Jedni veruju u Isusa, drugi u Alaha, a ima i onih koji ne veruju u Boga. Samo se po krštenici razlikujemo. Svi zajedno smo ljudi od krvi i mesa. Svi imamo emocije, porodice, jedan jedini život i po čemu se onda tako oštro i bitno razlikujemo, da je neophodno da ubijamo jedni druge!? Iskreno, nisam dovoljno ''pametan'' da razumem priče kako neki ne treba da imaju ovo ili ono i kako nekoga treba svesti na ovu ili onu meru. Meni to ne ide u glavu. Ne ide mi u glavu zašto me neko mrzi, jer sam Srbin, a ja nikoga ne mrzim i nikoga ne bih ubijao!? To ne znači da treba dati nekome da nam masakrira decu bilo gde, ali baš ovakav tekst odvraća bezumnike od takvih psihopatskih namera da preko glava naše dece ili bilo čije opet pređu tenkovima! Verujem da su izjave pojedinih ludaka u poslednja vreme, koji bi da ponovo kolju ovaj moj narod, izjave onih koji to nemaju podršku da urade. Niko za takve tamnice uma ne sme imati podršku u svom narodu. Uporište za ubijanje ne sme izaći iz granica bolesnog uma pojedinca, jer je to onda opasni zli duh sejač smrti i tuge. 

Krv nam je iste boje. Tu nema nikakve razlike. Po tome smo isti. Svi smo i fizički isti. I zašto onda da se bijemo!? Želim da oni iz Sarajeva dolaze u Beograd i šetaju Skadarlijom i Kalemegdanom. Želim da slobodno putujem u Sarajevo. Želim da Hrvat slobodno ide na skijanje na Kopaonik, a da Srbin slobodno i bez straha šeta Dubrovnikom. Želim da mogu slobodno da odem na Gazimestan, a da Albanac slobodno šeta po Srbiji i troši novac. Želim i da svi jedni kod drugih idemo bez straha za svoj život. Želim i staru fudbalsku ligu bez divljanja huligana. Želim i da se ljudi slobodno zaljubljuju jedni u druge bez mnogo zvocanja. Želim i da zajedno imamo snove i da zajedno jedni drugima budemo podrška u njihovom ostvarenju. I sad će reći da želim staru Jugoslaviju. Ne, to nema nikada više ne treba, ali nam treba da komšije budu tu gde su, da mi budemo slobodno to što smo i da jedni od drugih ništa ne otimamo, već da svako bude na svom. Samo tako će se ovde ljudi radovati rađanju. Nema te razlike zbog kojih je vredno gasiti živote drugih ljudi.

Ljudi, samo mir nema alternativu. Budimo ljudi. Nije teško.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Vera u sebe je pola puta do uspeha

Слика
Nema na planeti uspešnog čoveka, a čija je glavna odlika pesimizam i neverica. Nema uspešnog čoveka, koji ne veruje u svoje mogućnosti, svoje sposobnosti, svoje znanje i ono što radi ili želi. Nema društva koje ide napred, ukoliko u njemu većina građana ne razmišlja pozitivno. Nije dovoljno imati jedan blještav trenutak u kome smo svi dobro raspoloženi. Na putu do uspeha neophodno je da vam svaki dan bude takav. I to je samo stvar odluke, a ne bilo kakvih uslova u kojima neko živi ili se rodio. Baš su oni najuspešniji dolazili iz najtežih okolnosti. Neki su rođeni u siromaštvu, a neki zbog nerazumevanja sredine odlazili u druga društva u kojima su njihove ideje rado prihvaćene. Za ove druge je puno primera u našem društvu, a najpoznatiji su Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Srbija ih u njihovo vreme nije prihvatala, nije razumela i oni su odlazili tamo gde su mogli da ostvare ono zbog čega su danas, ne samo simboli jednog vremena, već simboli najuspešnijeg dela čovečanstva. Teslu i d...
Прикажи све

Statusi koji mogu da vam promene život ( 19 )

Слика
Sreca moze biti samo jedna, zato ne moras da je cuvas kao da je jedna, jer ona to jeste. Prosto, cuvaj je takvu i bas takvu kakva je, jer da je drugacija ne bi se Srecom zvala. Naša sudbina je ono što sami ispišemo na stranicama svog života kroz svoje snove, pa budni ostvarimo. Pobednik nikada ne odustaje. Jedino što menja su tempo i pristup, ali cilj uvek ostaje isti. Nikada ne smeš prestati da sanjaš, ali ne smeš ni da živiš u snovima. Snovi su dobri samo ako se izboriš da postanu stvarnost. Od onoga što vam kaže usnama, mnogo je sigurnije ono što vam kaže očima. I kad sve izgleda nemoguće, i kad si na kolenima, i kad pomisliš da je gotovo, i kad ne vidiš novu šansu...znaj uvek da sve i svaki ishod zavisi od tvoje volje i želje. Ako nešto jako želiš,onda nikada ne odustaj. Bori se za svoje snove. Bori se da snovi postanu deo stvarnosti. U životu nije najvažnije kuda ideš, već ko te prati na tom putu. Od strpljenja, posvecenosti,truda i zelj...
Прикажи све

Sale Prangija i plata od 3 hiljade evra

Слика
Neke stvari u deloanju određenih likova sa političke scene svakog dana šokiraju javnost u Srbiji, ali ova je posebno ostavila utisak, verujem, na sve građane. Bivši zaštitnik građana, a danas neostvareni političar i propali predsednički kandidat, ali na prvom mestu zaštitnik interesa tajkuna, mafije i stranih agentura, Saša Prangija Janković, izgledni ubica svog najboljeg prijatelja, obrušio se na Zorana Pašalića, jer je ovaj izjavio da će se zalagati da se plata zaštitnika građana smanji. I zbog toga je poludeo od besa bivši zaštitnik građana. To je sada, zaista, bolest. Čovek se iznervirao i, kako sam čuo, doživeo težak nervni napad, zbog predloga novog zaštitnika građana da se smanji plata i njemu, ali i svakome ko bude kasnije obaljao ovu dužnost, jer potpuno nenormalno da zaštitnik građana prima platu od 379000 dinara! I jeste nenormalno. Za to sam se i sam zalagao tokom rasprave o predlogu Zakona o budžetu Republike Srbije krajem prošle godine, kad sam putem amandmana na predlo...
Прикажи све