Zašto neki mediji nestaju sa scene

Oni koji su Srbiji nametnuli kapitalizam i tržišnu privredu, odnosno da je tržište glavni regulator ekonomske isplativosti nekog posla, danas su maksimalno protiv tržišta i zalažu se državni intervencionizam u svakom smislu. Neverovatan obrt. Kako je došlo do tog obrta? Šta utiče na otvaranje neke firme i njeno gašenje? I da li politika može tu imati neki značajniji uticaj na kretanja na tržištu? Sve su ovo pitanja na koja oni savršeno znaju odgovore, ali pokušavaju da podmetnu priču kako im se firme gase zbog pritisaka, koji navodno dolazi od vlasti, što je potpuno šizofreno.

Dva dana se u partijsko-narkomanskom glasilu piše o gašenju jednog njihovog magazina i kako je lično predsednik Vučić ugasio taj magazin! Svakog dana me šokira neka nova budalaština, koju smisle. Koliko čovek mora da se predozira, pa da ima toliko pomućenu svest!? Ne žele da kažu javnosti šta je pravi razlog zašto su oni sami ugasili svoj magazin, a cela Srbija zna o čemu je reč. Ugasili su taj magazin, jer ga više niko nije kupovao i nisu imali nikakvu računicu da to štampaju. Valjda narod ima pravo da, za svoj novac, izabere šta će da kupuje i čita ili će to da mu odredi Janković Prangijašević, Rodić napuderisana nosa i Miško od Delte!? Krivica za loše poslovanje se ne pominje, ali se onda svaljuje sve na Aleksandra Vučića, po proverenom i glupom receptu. Sve se dovodi do besmisla, jer je neverovatno da ti za sve u životu što ne umeš, ne znaš ili nećeš da naučiš, bude kriv Vučić. Sad će sigurno da kažu da se Vučić dogovorio sa nekim svetskim moćnicima da bude ovako vrelo leto, da opozicija ne bi imala adekvatnu koncentraciju, a da je Vučić, u stvari, vanzemaljac koj ije došao na Zemlju da sredi Srbiju. To su gluposti baš tog nivoa. I ko je onda ugasio taj njihov listić? Građani koji nisu želeli da ga čitaju su krivi i sad mogu, u napadu histerije i narkomaske krize, da očekuju da ih Janković optuži za izazivanje medijskog mraka i gušenje slobode medija. Štampaj, čoveče, šta god hoćeš, ali za svoje dugove i porez koji nisi platio, nemoj da kriviš Vučića i narod, nego izvadi pare i vrati oteto od naroda.

Privrednik se odluči na pokretanje nekog biznisa na osnovu analize tržišta i njegove ponude i potražnje, pa onda odluči da li će i gde svoj novac investirati sa ciljem ostvarenja profita. Ako ne može da ostvari višak vrednosti, odnoso da dobije više od uloženog, onda u takav posao ne ulazi. Takođe, ako posao ne ide, i ako, posle nekog vremena, vidi da je ulaganje premašilo zaradu i da, na duže staze, nije moguće preokrenuti situaciju, svoja sredstva će preusmeriti u nešto drugo sa ciljem da dalje uveća svoj kapital. Sve ovo dete u srednjoj školi može da razume, što znači da je na delu prljava podmetačina od strane tajkuna, mafije i njihovog medijskog čeda Rodića napuderisana nosa.

Opsednuti su uticajem politike na medije i time da ona ima toliku moć da uređuje programe i sadržaje novina. Ne mogu da shvatim kako to misle da će neki privatnik da pristane na pritiske i ucene, po cenu svojih gubitaka, zbog toga da bi pisao šta neko izvoljeva. To je gotovo nemoguće, osim ako misle na vreme Đilasa i njegovih 'ajduka, kad su skoro svi mediji bili pod njihovom šapom i u glas pisali ono što je izlazilo iz Đilasovih i Miškovićevih usta. Danas novinar u Srbiji može sam da se opredeli, da li će da kopira tuđe tekstove i da piše ono što je video kod kolege ili će imati istraživački duh i slobodu u pisanju, da iznese i neki svoj stav. Međutim, svakako oni što pijani ili drogirani izmišljaju tekstove u Kuriru nisu ni blizu toga da imaju slobodu u razmišljanju. To narod oseća i zato više ne kupuje njihove listiće. Tržište ne želi njih, traži nešto drugo i niko na potrebe tržišta više ne može da utiče. Čitam ono što želim i mislim svojom glavom, za razliku od onih kojima za sve treba tuđe mišljenje. 

Zapuši nos i ne čitaj Kurir!