Доступност политичара грађанима

Не волим велике уводе и развлачења, па тако нећу ни сам то чинити. Поставља се стално питање колико су политичари у Србији и свету доступни својим бирачима и колико лако или тешко бирачи могу заказати састанак код неког министра, посланика или одборника или било ког функционера. Није лако. Није лако, не зато што је немогуће, већ зао што ми се чини да један део функционера није никако спреман на то да чује и могућу критику на рачун свог рада и онда, стварајући неку непробојну опну око себе, ствара утисак страшне презаузетости или недодирљивости, што свакако није могуће. Без обзира на све околности, а то је мој став, свако ко се прихватио тога да се бави неким јавним послом који би требало да ради у интересу целе заједнице мора да нађе бар један дан месечно, ако не недељно, у коме ће примати грађане и слушати шта имају да му кажу и са каквим се проблемима сусрећу. То је једна од главних улога људи који се баве политиком. Није моја дужност да са колегама ''кафенишем'' и правим неке стратегије како да се неко ''склони'' са неке функције како би ја или неко мој тамо засео, већ је моја, тј. наша улога да радимо са онима који су нас бирали и у чијем интересу функције обављамо. Пошто сам тако разумео своју дужност, онда често у Србији од оних који се баве политиком са намером да нешто ''дрпе'' добијам етикету да сам лудак или психопата који разговара са лудацима по цео дан.

Такве који тако називају грађане одмах окренем леђа и немам шта даље да комуницирам, јер ту престаје политика и почиње идеја за лоповлуком. Грађани увек имају право да на изборима бирају између нас који се трудимо да за њих нешто урадимо и оних који док испијају кафе њих називају лудацима, а после грађане зову да им дају поверење. Нису људи наивни. Народу треба што више Канцеларија за пријем грађана и што чешће, како би људи имали са ким да поделе своје муке или идеје, али и да се лично сретно са онима који у њихово име доносе одлуке. 

Цела идеја Канцеларије за пријем грађана и јесте да будем доступан грађанима увек и на сваком месту и да никада нема одговора да данас за људе немам времена да их саслушам, јер имам нешто прече и важније. Од рада за народ и државу нема ниша и нико није важнији. Какву државу направимо и какву је оставимо нашој деци, такво сећање на нас можемо и да очекујемо.

Уверен сам да може кроз заједничку комуникацију да нађемо бројна решења за проблеме, али и да чујемо безброј одличних идеја, које нам као посланицима могу помоћи у раду у Скупштини Србије. Током првих година мандата и раније као градски одборник, уверио сам се да људи желе да добију ''5 минута'' и да кажу шта имају, али да није имао ко раније да их саслуша, а да не причамо да деценијама нико није хтео да решава њихове проблеме. Данас има ко да саслуша и помогне народу.