Nisu svi ravnopravni

Teško je kad govorimo o diskriminaciji u Srbiji neke društvene grupe da ne pomenemo opštu diskreminaciju članova Srpske napredne stranke. I neću govoriti o sebi kao članu naše stranke, već ću ovo pisanije posvetiti svim divnim ljudima koji su u našu stranku ušli čista srca, puni ljubavi prema Srbiji, željni da se bore za njene interese, zanemarili sve svoje lične potrebe i stremljenja, svoje ambicije zapostavili zbog viših ciljeva, a onda naišli na jednu patološku mržnju onih koji sebe, bez ikakvog prava na to i potpuno neopravdano, nazivaju elitom i stručnjacima za sve. Za njih je svaki član SNS-a krezubi idiot, smrdljivi seljak, neko ko nije vredan ničega dobrog, neko ko ne zaslužuje ni da živi i to bi oni lako rešili, ali kažu da ima malo bandera, pa nam nekada ponude i metak u potiljak. To je taj ''elitistički'' vid obračunavanja sa svima koji ne žele da Srbijom haraju mafija i tajkuni, svima koji žele samo da žive mirno, svima koji su čestiti, porodični i skromni ljudi, svima koji su lepo vaspitani i ne umeju da opsuju glasno bagru koja ih vređa i kinji svakodnevno preko svojih medija, a u isto vreme govoreći kako ih nigde u medijima nema i kako Srbijom vlada strašan mrak i cenzura, što je svakako neistina i brutalna laž. Istina je u tome da je Srbijom vladala mafija na čelu sa tajkunima dok su ti ''elitisti'' bili na vlasti. Činjenica je da su oni Srbiju isterali sa posla, da su svakog dana gasili i male i velike privrednike koji nisu hteli da plaćaju reket Đilasu, Šuletu, Borisu, Pajtiću i ostalim članovima Žutog klana.

Krivi su čalnovi SNS-a i Vučić, jer se protiv toga bore. Krivi su, zato što o budućnosti Srbije više ne mogu da odlučuju oni koji su želeli da Srbija i njen narod nema budućnost. Krivi su, zato što vole Srbiju i od nje ne uzimaju ništa. Krivi su što više mafija nema državu. Krivi su što nema više reketiranja i otimanja od sirotinje. Krivi su, zato što su Srbiji dali priliku da radi, da raste i da se razvija. I ja sam kao član naše stranke kriv, pa zato je normalno da mi se polupa porodiči automobil. Kriv je predsednik Srbije, koji je sve nas članove SNS-a okupio oko jedne ideje, oko borbe za bolju i napredniju Srbiju, oko borbe za svakog čoveka, oko borbe za opstanak Srbije i Srba u svakom smislu. I za to smo spremni da snosimo sve posledice, jer za onaj najveći deo našeg članstva nema kompromisa kad je u pitanju borba za spas Srbije i njen napredak. Za nas, koji ne gledamo sebe i svoje interese, je interes Srbije najvažniji na svetu. Mi to gledamo tako da je interes Srbije naš interes. Ne može meni da bude dobro, ako svi oko mene žive loše i ako moj komšija nema detetu da da tri obroka danas.

Pravi i iskreni član naše stranke je skroman, tih, miran, porodičan i radan čovek. Ne traži bahanalije ,skupa kola, vile, kofere pune para, preskupa letovanja, egzotične destinacije i skup život, već želi srećnu decu, nasmejanu porodicu, dobro zdravlje, obićan posao od koga može da prehrani porodicu i školuje decu, da bude ponosan što živi u svojoj državi, da ima dobru zdravstvenu zaštitu, da može bez stresa da obeleži svoju krsnu slavu i sve naše pravoslavne praznike, da ga niko ne kinji i ne vređa, da su mu deca zaštićena od narko dilera, da se oseća sigurno i bezbedno. Neki će mi se podsmevati zbog ovoga što pišem, ima i među nama, ali mali broj, onih koji će se rugati i reći da je sve ovo besmisleno i koga sam pitao da mi odobri ili da zadatak da ovo napiše. Za njih me baš briga.

Srbiju volim, jer tako osećam, a ne po zadatku. Srbiju volm, jer je ona deo mene, a ne zato što to neko traži od mene. Pišem ovo, zato što poštujem sve predivne i poštene članove naše stranke i zato što cenim rad predsednika Vučića. To niko od mene ne traži i ne zahteva. To nisam dužan nikome, osim Srbiji i njenoj budućnosti. Ako je mi ne budemo voleli, pitam vas, a ko će!?

Veliki pozdrav svim našim članovima i svim građanima Srbije!

Srbislav Filipović