Narodni poslanik Srbislav Filipović

Želiš da uspeš, a stalno se pozivaš na lošu sreću, na to da si rođen na pogrešnom mestu, da te ljudi ne shvataju, da je sve namešteno,da ne vidiš izlaz? Da li si tolika kukavica? Od čega bežiš!? Od svog neznanja, svega što jesi ili nisi, od konkurencije, od uspeha ili poraza? Ako se plašiš, onda si već poražen. Dakle, diži se i kreni po svoju sreću. Život dobijaš samo jednom. Da li ćeš i tu jednu priliku da prokockaš zbog svoji strahova i predrasuda!? Da li ćeš iluzijama da dozvoliš da te bace na kolena? Ne! Ustani i uradi nešto za sebe i svoj život! Moraš da uspeš. Rođen si da živiš i da se boriš. Ako kažeš da nemaš snage, onda nisi ni zaslužio da uspeš. Ako u ovom jednom životu kažeš da nemaš snage i živaca više, a kada ćeš onda imati!? Nema paralelnog sveta ili drugog života. Prilika je jedna. Udaraju te sa svih strana. Ali, ti nosiš takvu snagu da možeš izdržati sve udarce i ostati na nogama. Znam da možeš. Kako su drugi uspeli? Niko im nije ništa poklonio, već su se sami izbori...

Ako prosečan čovek svoje spavanje skrati sa 8 na 5 sati,dobiće 45 dana više u toku godine u kojima će moći da uradi nešto za sebe i svoju državu!  Vreme je da mnogo manje spavamo,a mnogo više da radimo. To je jedini način da nadoknadimo koliko toliko zaostatak za normalnim zemljama. Poštovanje je važnije od ljubavi. Ne moraju ljudi da vas vole zbog onoga što radite za njih. Samo neka poštuju i to je dovoljan vetar u leđa da u svom mandatu uradimo dosta toga dobrog. Obično kad vam je dobro priđu vam lošiji, a kad nije dobro priđu nam bolji ljudi. Važno je da ove bolje ne oteramo,jer su uvek u deficitu. Davno nekad kad sam bio mali i išao školu, razredni starešina Milan pitao me je šta želim da budem u životu. Odgovorio sam mu kratko - ČOVEK. U to vreme skoro svi su se tome smejali, a onda je postalo, nakon dosta godina, većini jasno da je najteže postati čovek. Zašto sutra, ako možemo danas!?  Šta god radim, vodim se tim stavom, ali mi se čini da nekako nismo još k...

Каква је то прича која нема крај? Од чега је саткана? Каквим је то мастилом шкрабана? Да ли је неко прегледао ту причу и одобрио да такав ''водопад'' свега изађе на твој екран? Да ли ти је неко шапнуо бар да је прича почела или она тако тече сама, а не знам ни куда, ни због чега... Само ме је ћутке стисла и кренула те ноћи... И после те ноћи, поново смо дошли до ноћи...али није то сад ни прва, ни друга ноћ, већ дан у коме шириш зенице тражећи свуда оно што си видео те ледене ноћи. А, ледена ноћ је створила и маглу, па се прст пред оком није видео. Сећам се, али не знам да ли је био сан или се стварно одиграло...падала је ледена киша, капљице су се разбијале о већ залеђено тло. И прелепе сам боје видео. Преломиле су се боја снега, преко које су падали зраци лампи и створиле су неку чудну зелену боју... И та зелена боја, као боја живота. Има прича са крајем оваквим или онаквим, али нема ни једне која крај нема. Ова је у тој мери специфична. У тој њеној посебности је ...

Много је текстова и аутора који нас позивају да мислимо позитивно, да се радујемо животу, да дигнемо главу, да ходамо поносно и усправно, да верујемо у себе, да будемо задовољни оним што јесмо и да тако унапредимо себе, али ми се чини да су сви они некако далеко од нас. Нисам много паметнији од њих, али ћу покушати да вам приближим ову тему и ускладим са нашим менталитетом. Ми смо један емотиван и народ веселог духа. Радујемо се животу, новом послу, плати, срећни смо кад нам банка одобри кредит, пуцамо на свадбама и рођењима деце, умемо да попијемо и превише, верујемо и са пуно поверења прилазимо свакоме ко нам се обрати, добронамерни смо, пуни љубави, али нам некако увек фали нешто да би своје квалитете искористили у своју корист. Често смо били искоришћени и то нас тера да се повлачимо у себе и плашимо свега, а нарочито да ће нас неко слагати и повредити, па на тај начин отерамо и оне који нам желе најбоље, а поред себе, не тако ретко, оставимо оне слаткоречиве и лажне пријатељ...

Svaki dan ustanite vedri,pozitivni,puni elana,vere da će baš taj dan biti dan za uspeh,vere da ćete baš tog dana postići sve što niste prethodnog,vere da ćete baš tog dana uspeti u onome u čemu niste nikada pre,vere da ćete čuti samo dobre vesti,vere da ćete doživeti čudo kome se dugo nadate,vere da ćete sresti nove pozitivne ljude i jedna od tih nabrojanih stvari će vam se sigurno desiti! Ali,morate da jako verujete! Nisi promenio sebe ako to kažeš, niti ako drugi vide promenu, već ako sam znaš da si drugačiji kad se pogledaš sam sa sobom. Tada sigurno nećeš lagati sam sebe. Što pre presečes neke stvari, lakše ćeš doći do onoga što želiš. Ali,pazi da kad seces ne iseces i priliku da u budućnosti budeš srećan. Ponos i inat nekada mogu biti najgori čovekovi saveznici. Ako ti je zaista stalo do nečega,onda ništa ne može da te odvrati ili zaustavi. Uvek se nađe način. Ako imaš negativan stav prema svemu,onda nemoj ništa pozitivno ni da očekuješ. Verujem u ona čuda na č...

Рањено, потиштено и покрадено српско друштво жуди за бољим животом. То опљачкано и систематски уништавано друштво до пре две године налазило се у стању клиничке смрти. Нисмо били на ивици понора, већ смо пали са те ивице... Мало нам је фалило да дотакнемо и само дно, а онда нам не би било довољно ни сто година да се покренемо. Да се одмах разумемо, није данас идеално стање у Србији, али је далеко од онога што је било до пре две године. У чему је разлика. До пре две године корупција је била систем. Она ( корупција ) и криминал су били део обичаја. Било је нормално да, ако вам нешто треба, за то дате мито или ако је неко у ситуацији да тражи новац, да га и добије. Променом власти и одласком једне ужасно криминалне и корумпиране дружине ствари се у Србији битно мењају. Не у том смислу да више никоме не пада на памет да узме новац или прими, већ у томе што корупција и криминал више нису нормална појава. Оне више нису начин на који функционише држани апарат и власт. Свако ко би хтео д...

Свако корумпирано друштво, па тако и српско, плаћа огромну цену због те страшне и велике болести зване корупција. Она друштва и државе у којима је корупција постала део обичаја, па се то преносило до самог врха државе или се спуштало са врха ка грађанима, нису опстала у прошлости. Не може да се одржи она држава у којој људи живе на такав начин. Српско друштво је због заражености корупцијом и криминалом било на рубу пропасти до пре две године. Нико, нигде и никада није смео, а будимо потпуно искрени, није нико ни желео да се упусти у праву борбу против криминала и корупције. Све је у Србији било на продају. Све. И образ, и част, и поштење, и реч и све оно што је у нормалним друштвима светиња код нас је било изигравано, исмејавано и бацано на стуб срама. А коме је то требало? Ко су ти ''генијалци'' који су толико паметнији од свих осталих грађана, па су у временима највећих криза у Србији, стицали стотине милиона? Које су школе завршили? Где су радили? Шта од вештин...

Драги суграђани, комшије, пријатељи и рођаци, Пишем овај блог, текст или писмо, назовите то како год вам је воља, само са једним циљем. Тај један једини циљ је подршка премијеру Србије за све оно што чини за Србију! Сваки човек је данас потребан. Реформе не могу да успеју, уколико свако од нас на ту једну нову грађевину не постави по једну циглу својом руком. Није лако носити те цигле, ако си уморан и обесправљен дуже од 20 година, ако те боле неправде и хаос који смо преживели, али морамо да запнемо сви баш сад. Сада започиње једна нова ера у нашој историји. Пре тачно сто година отпочео је Први светски рат и то баш на овим просторима. Нису наши дедови питали тада колика им је плата и шта ће добити, ако победе завојевача, већ су једино мислили на ону децу која ће се рађати након десет, педесет или стотину година и како ће та деца живети. Могли су да изаберу плату, али у ропству и данас нас не би било. Они су преузели ризик за себе, да би ми имали шансу да градимо модерну Србиј...

Ne možeš se uvek dopadati ljudima ,a naročito ako uvodiše red u nešto gde je decenijama vladalo tzv. snalaženje i anarhija. Ako želiš nešto,onda moraš uvek da veruješ u to. Snaga volje,uvek vodi do pobede kad tad. Nema te prepreke koju ne možeš da preskočiš. Na svakom putu kojim ideš toko života, nailaziš često na raskrsnice, koje te vuku na različite strane, samo da skreneš sa cilja. Da li ćeš odustati od svojih ciljeva, tj. da li ćeš skrenuti na jednoj od raskrsnica, zavisi samo od snega kojom želiš da ostvariš svoj cilj, zbog koga si i krenuo na put. Ponos se ne maže na hleb,ali se bez njega ni ne može. Kao i u svemu,treba naći neku sredinu. Prošlo ne može da bude buduće. Ako se boriš i ne pobediš,treba da nastaviš da radiš i čekaš sledeću priliku da pobediš. Ako i iz poraza umeš da izvučeš pouku, onda si istinski naučio lekciju. Svako od nas bi da menja svet,a većina ne razume da ako promeni sebe prvo daje najveći doprinos promeni sveta. Ponosan sam na sve ...

Ako na terenu od 5 igrača u ekipi ne žele svi pobedu, onda nije dovoljno da imaju u timu jednog vrhunskog igrača koji se sam bori. On padne i tada cela ekipa gubi utakmicu, ukoliko se i drugi igrači ne trgnu i počnu da igraju, bar u skladu sa svojim mogućnostima. U životu nikada ne smešda prestaneš da se boriš, trudiš i sanjaš ono što želiš. To je misija svakog čoveka na planeti, ali nije svako svestan te činjenice. Ne vezujte se za ljude. To je kao sa cipelama. Djon se izlize i ostanete na kraju bosi. Kolebaju se samo oni koji od života mnogo žele,ali još ne znaju tačno ni sami šta. Uvek vredi truditi se da ljudi shvate da greše. Nećeš uspeti,samo ako ne pokušaš. Ako probaš,onda si uspeo, jer većina nikada i ne pokuša da promeni nešto oko sebe i u sebi. Nikada nije previše dobrote. Previše je samo zla. Ni Mesi,ni Ronaldo ne bi bili takve veličine da ne igraju u timu. Tim je ono što dobrog igrača pretvori u vrhunskog. Ljudi lako odustaju,lako se predaju,lako dignu...

Логика неких људи у Србији у претходних неколико деценија није била да треба чувати традицију и корене, већ да људе треба опијати неком новом врстом културе, која никакве везе нема са бићем српског народа. Ти људи су, као и њихова дела, отпад прошлости, али је тај отпад у значајној мери оставио последице, од којих се данас чистимо. Оно чиме су контаминирали нашу земљу је све супротно ономе што су биле вредности које смо као народ и држава усвајали у време Првог и Другог српског устанка. У време стварања модерне српске државе, главне битке су се водиле мачевима, топовима и кубурама на бојиштима широм Србије. Али, било је и других битака где кубура није могла да делује тако снажно као перо и реч писмених људи, којих тада на овим просторима није било много. Жеља да се делује и ради у интересу отаџбине ван њених граница и ван оних стандардних начина, никада није било популарно у Србији. Такви људи су пречесто стављани под сумњуи трпели последице због својих добрих намера. Ако си имао...

Neko vreme i život gleda kroz dane i godine, a ja kroz reči i dela. Čovek vredi onoliko koliko je spreman da da sebe za svoje ideale. U ono u šta sam verovao, verujem i danas. Samo se menjaju ljudi, koji me na tom putu prate. Ne treba ljude ubeđivati, već im treba snagom svojih reči pokazati da treba da vas poslušaju. Najmanje vrede oni ljudi kojima njihova reč vredi toliko da će vam se danas zakleti u jedno,a sutra sve to poreći. Ako vas napadaju, ostanite mirni. Ako vas hvale,ostanite mirni. Ako vas vređaju, ostanite mirni. Ako vam upućuju lepe želje,ostanite mirni. Ako iznevere vaše poverenje, ostanite mirni. Ako vas neko obraduje, ostanite mirni. Ako ne veruju,ostanite mirni. Ako veruju,ostanite mirni. Sve to može da dodje i prodje. I jedni i drugi će lako da se okrenu. Zato samo i uvek ostanite mirni. Mirno spava onaj čije su misli mirne. Izgubio sam onda kad ja to kažem - NIKAD. Ne treba da prestaješ da govoriš, dok god ima šanse da slep progleda, a gluv da ...

Koliko god svako od nas u sebi imao dvoje, jedan mora da preovlada i dobije tu unutrašnju bitku, čiji je rezultat temelj uspeha ili neuspeha. Upravo se u tom izboru između dva naša unutrašnja Ja i vodi u ovom tekstu glavna diskusija između autora i utisaka o onima koji lako odustaju. Ljudi često stanu, kažu da nemaju više snage, da im je muka od čekanja, da im je dosta od cimanja i to onda kad pređu pola ili više od pola svog mračnog tunela.  Put do uspeha je put koji većina ne bira tako rado, jer misli da je uspeh nešto što je predviđeno unapred za nekoga posebnog. I jesu i nisu u pravu. U pravu su, jer većina ne uspe u nekim svojim velikim željama, pa samim tim ona manjina izgleda posebno nadareno. A, nisu u pravu, jer svaki čovek bira da li želi da ostvari svoje snove ili ne. Mišljenja sam da u životu ostvarimo ono što zaista želimo. Ono što ne ostvarimo nismo dovoljno jako želeli ili nismo bili u stanju da sebi obezbedimo pobedu i na toj utakmici. Ići stazama pobednika ne...

Svet se nije promenio primenom oružija,već stalnim učenjem i nadogradjivanjem stečenih znanja. Ne otvara novac sva vrata,već pamet. Svet se nije razvio zahvaljujući novcu,već pameti. Pobednik nikada u svom rečniku nema reči poraz ili neuspeh. Ako ne uspeš u nečemu,onda znači da nisi ni pokušao. U očima pročitaš i ono što sagovornik ne želi da ti kaže. Opasnost je u tome da se može desiti da pročitaš ono što želiš,a ne ono što piše. Ako stalno gledaš kako jeste,onda samom sebi vezuješ oči. Uvek gledaj kako može da bude i kako će biti,a tada će tvoje oči videti,a duša osetiti pravu sreću,a duh spoznati prave vrednosti. Sreća koju dobiješ preko noći,pri prvoj svetlosti ispari u trenu. Prava je ona sreća koja odoli i izdrži svaku muku i iskušenje,a daje slatke plodove kroz veliko strpljenje i čekanje. Prava snaga i veličina su u strpljenju i čekanju. Cilj drugih je obično taj da ti odustaneš od svog cilja. Da li ćeš ispunjavati svoje ili tuđ...

Mnogo je onih koji imaju snage da krenu na put,ali ne može svako da stigne do cilja. Oni koji odustaju,odustali bi i kad je lako i kad je teško. To je stvar karaktera, a ne složenosti ili lakoće nečega sa čime se suočavaju. Poruka za one koji lako odustaju, kad su u nečemu što liči na mrak u tunelu je da nema tunela na kraju koga nije svetlo. Pa,nećete valjda da se vraćate nazad,a prešli ste više od pola puta!? Najlakše je seći,a najteže sastaviti. Put do uspeha je put koji većina ređe bira. Ko želi da ode sa puta na koji ste zajedno krenuli,neka ga. Neka ide. Onda kad uvidi da je na pogrešnoj stanici sišao,sam će se vratiti brže nego što je odustao. Ako nešto želiš,onda te trnje na tom putu neće nikada skrenuti sa njega. Ako nešto ne želiš,onda će ti i pesak pod nogama biti previše mekan. Svoju nervozu istresajte preko lupanja tepiha,a ne preko ljudi.

Мила моја Србијо! Мили мој роде! Мили мој и вољени српски народе! Мила мати моја! Мили оче мој! Мила сестро и брате! Мили моји! И данас, сто година након ваших великих и храбрих јуриша сећамо се дрхтавог гласа и са поносом ваших бесмртних дела! У та дела  уткали сте своје животе. Та дела натопила су српски Цер црвеном крвљу нашег рода. Та крв, коју сте проливали, остала је као завет, као најсветлије сећање нама вашим унуцима и праунуцима да памтимо и да их својим делима покажемо да смо достојни онога што сте дали за оно што имамо данас. Пружили сте своје све за наше животе, за сваки наш корак по српској земљици драгој и вољеној. За сваки тај данашњи дечији осмех, ви сте заслужни. За сваки тренутак наше среће данас, за всаку нашу шансу, ви сте се борили и тукли са далеко јачим непријатељем. Нисте штедели себе, своје здравље и животе. Јуришали сте на бајонет, на ров, на топ и све мислећи на оне који ће доћи сто година касније! Нисте гледали како да сачувате своју руку, ногу или жи...