Не можеш побећи од себе

У природи људског бића је да проблеме гура у страну, да се прави да не види, да се прави да не чује или да га ништа не дотиче. Али, све се то мења кад нас проблем директно погоди или нам се опасност покаже као врло реална. Замишљање да је проблем решен или отклоњен тако што се правимо да га нема је потпуно погрешно. Кад тад те све сустигне.

Не можеш се сакрити од себе и онога што си. Колико год да је проблем велики или мали, мораш се суочити. Мораш бити активан у решавању, а не пасивни посматрач свог живота. Ништа само од себе не може да се реши, али може много тога лошег да те стигне ако избегаваш оно што се избећи не може. И ту и јесте неки наш усуд као људи, а можда и као народа. Стално бежање од истине и стварности. Сами смо себе заваравали дуги низ деценија и онда су рачуни дошли на наплату.

Систем је постао неодржив и прети да се уруши скроз, ако се ништа не промени. Таква ситуација захтева акцију одмах. Акција која се тражи није само нешто што треба да констатујемо и делегирамо даље да неко други решава. Сваки појединац мора да се суочи са собом. Свако од нас мора да стане испред огледала и да погледа себе. У том гледању не треба обраћати пажњу на фризуру или шминку. Овог пута нам је битна суштина.

Ако се будемо бавили последицом, а не узроцима стања у коме смо, онда опет ништа нећемо урадити. Не смемо себе да лажемо, јер ће се стање само продубити. А да ли дубље може? Може увек, али што идеш дубље, то је процес излечења тежи. У ситуацији кад ти лекар да тешку дијагнозу и упути критику што ниси раније дошао, јер би се лакше отклонио узрок садашње последице, мораш бити спреман на болну терапију, на горке лекове и тешке мере, уколико желиш да живиш. Оздрављења од тешке болести нема без муке. Соком се још нико није излечио.

Храброст и одлучност. То су особине које нам сад и увек требају. Не осврћи се шта говоре лажни видари. Није важно ни шта говори већина, ако ћеш људима помоћи. Не мора нико данас да разуме овај текст. Неки ће се смејати. Неки други ће рећи да је писао неко залудан. Неки ће рећи да се опет неко нашао да као буде паметан. Поједини ће питати ко је рекао да се ово и овако пише.

На таква питања се увек да лак одговор. Да је Тесла чекао да му дају директиву шта да ради, онда би и данас читали књиге под свећама. Такав принцип може нађе изузетно широку примену. Не желим да себе поредим ни са Теслом, ни са Пупином, ни са Миланковићем, већ само да скренем пажњу на то колико је у садашњој ситуацији неопходно подржати личну иницијативу и подржати све промене које чекају српско друштво. И нису то само политичке промене. То је промена целокупног начина живљења, менталитета, свести... Не може да се живи добро, а да се код себе ништа не промени. Дакле, кренимо свако од себе да решавамо оно што нас кочи и спутава. Ако свако те своје кочнице буде отклонио, онда ће и целом друштву бити лакше.