Narodni poslanik Srbislav Filipović

Srbija je zemlja koja je prečesto ustajala, pa padala i u tim svoji m padovima nekako mazohistički uživala. Vekovima smo se mučili i slavili poraze. Decenijama nas kradu, tuku, ubijaju, guraju u stranu, teraju iz sopstvene zemlje, a ovaj narod ćuti i nikom ništa. I još ima glasova kako nam je nekada bilo dobro. A kad je to u Srbiji bilo dobro? Ne znam jedan vek da smo sastavili mirno i sa dobrim standardom. Krenemo neku godinu i onda sami, kao po nekom usudu, se vratimo u zagrljaj bede i nemaštine. Ali, i u tom zagrljaju neki nađu sreću. Ti neki o kojima pričam su oni koji podbunjuju narod i plaše ga reformama, jer su one za njih najveća opasnost. Nije lako lopovima da se pomire sa tim da nema podmićivanja, a da može da se izbegne kazna. Ne mogu oni da se nauče da se mora živeti po zakonu i da je to jedino tako normalno. I zar zbog njih treba da odustanemo!? Zar je bilo normalno da se porez ne plaća, a onda da kažemo kako deca nemaju računare u školama ili da su nam putevi puni rupa ...

Ta opsesija vlašću i upotrebom moći u sticanje lične koristi je u Srbiji nekako oduvek bila prisutna kod velikog broja onih koji se bave politikom, ali je posebno eskalirala u poslednjih 20 ili više godina. Korupcija, kriminal, nepotizam i svaki oblik nemorala je zavladao u to vreme političkom scenom Srbije. Od šverca, političkih ubistava, raznih bankarskih krađa, devizne štednje, paljenja institucija, ubijanja i prebijanja novinara, ratova, zaluđivanja i zatupljivanja naroda na različite načine došli smo do pre neku godinu pred bankrot. Država je bila pred totalnom propašću. A, mogli smo... To mogli smo je obično nešto što najčešće čujem na ulicama naših gradova, kad se misli i priča o nekoj našoj veličini i čudu za koje smo sebe smatrali. Ali, dok smo mi o sebi mislili da smo svetsko čudo, zapravo smo propadali. Jedino što je kod nas bilo pravo čudo, jeste to kako su nas krali i otimali nam, a da smo mi to najčešće samo nemo posmatrali, kao da se ne radi o našoj državi i društvu. N...

Mnogo je onih koji kažu da ne mogu da promene ništa u svom svakodnevnom životu i da im je sudbina da žive kako žive. Previše kukaju! Ako se svako jutro budiš sa negativnim mislima, onda ti ni dan, a ni veče ne mogu biti bolji. Ne možeš misliti negativno, a da ti sve u životu bude vedro. Mrak i svetlost ne idu zajedno. Žao mi je, ali ne možeš biti srećan, ako samo plačeš i žališ se na druge. Ajde za početak da promenimo tvoj stav. Stani ispred ogledala i reci mi šta vidiš. Vidiš čoveka koji ima sve kao i oni drugi ljudi, koji su ostvarili svoje snove. Šta onda tebi fali!? Šta tebe koči!? Ne mršti se. Ono što vidiš u ogledalu je odraz tvog načina razmišljanja. Svaki tvoj potez se odmah reflektuje negde tamo i slika koju viđaš nikada nije onakva kakvu bi ti hteo. A, i kako da bude bolja, kad si ti takav kakav ti je rezultat. E, sad stani ispred ogledala i nasmej se, obuci nešto najbolje što imaš i izgovaraj samo pozitivne misli. Veruj u sebe. Seti se svega što te je bilo kada...

Uglavnom ne znamo kako je drugome, dok nas ne pogodi slična nesreća. Ne osvrćemo se na vapaje, na apele, ne čitamo teške vesti u novinama, igorišemo vesti na portalima odakle nas pozivaju da spasimo nečiji život... To je najgora osobina, koju neko može da ispolji! Znam da smo bolji. Znam da imamo i dušu i srca, pa verujem da će i ovaj moj tekst bar malo pomoći da jedno dete preživi i da mu se pomogne. Ako svako ko ovo pročita stavi bar na sekund prst na čelo i razmisli kako bi njemu bilo, ne daj Bože, da je u istoj situaciji, a da drugi ćute, onda će shvatiti da je zadnji čas da se uzmemo svi u pamet i pomognemo koliko ko može da ovaj malo anđeo ode na operaciju i dobije šansu da poraste i da se ponovo raduje životu! Toliko vas mladih ima koji provodite vreme u kafanama, na splavovima, u kafićima, koji pušite, da kada bi se svako odrekao samo jedne ture pića, to bi već mnogo značilo za ovo divno dete. Vama to ništa ne znači, a Radi je to pitanje života. Na vama je da odlučite, ali s...

Onima koji dignu suviše visoko nos želim da kažem da malo gledaju i kuda idu, jer se takvi brzo sapletu i padnu. Neće niko drugi za vas živeti vaš život. Svoju budućnost sam krojiš. Nikakva loša novost ne može da vam pokvari dan, ali samo jedna bi mogla da ga učini najboljim do sad.  Slušaj ono što vidiš, a ne ono što čuješ. Dela. Bahate i osione ljude nikada nisu pobedili njihovi protivnici, već sami sebe u koaliciji sa vremenom. Sami smo odgovorni za sopstvenu budućnost. Za sve što ostvarimo ili ne, sami smo krivi. Smeš da odmoriš, napraviš pauzu, ali sta god da radiš i šta god da želiš - nikada ne odustaj! Stepenice mogu da se preskaču samo tamo gde ih nema. Korak po korak do cilja. Reči su laka grana, na koju ako se osloniš možeš lako pasti. Zato se oslanjaj samo na dela, jer su ona kao stablo čvrsta, a reči može i vetar odneti. Svaki dan je mali korak ka velikom cilju. U životu je važno razumeti nekoliko stvari. Žena može da vas ostavi, devojka m...

Nema svaka generacija tako veliku priliku i čast da na svojim plećima ponese odgovornost za budućnost svog naroda. Ta odgovornost nas čini dodatno srećnim i ponosnim zbog trenutka u kome živimo. Nije lako biti danas odgovoran, ali je lepo i časno. I treba imati i svest o tome. Ta svest nas vodi i kad je teško, i kad nam baš i ne ide, i kad nas jedan deo ljudi ne razume, i kad su otpori snažni i kad klonemo. Onaj ko hoće da pobedi može da padne, ali ne sme da sebi dozvoli da ga toliko obeshrabre da ne može ustati i još snažnije nastaviti dalje.  Boli pad, ali je poraz samo ako se ne podigneš. I uvren sam da ova generacija, kojoj i sam pripadam, zna kakve su teškoće pred njom, štaj e sve čeka na putu oporavka Srbije i koliku odgovornost ima pred budućnošću one dece koja će posle nas doći. Ovaj trenutak nije takav da nama ostavlja priliku da stičemo za sebe i svoje porodice, već za nešto što je daleko veće i vrednije od sadašnjosti. Mi danas radimo i stvaramo za generacije ispre...

Mnogi moji prijatelji ne žele da oko sebe imaju ljude koji imaju probleme. Odbijaju im pozive, ne javljaju im se, ne odgovaraju na poruke i maksimalno ih izbegavaju. A, da li je to pravi način da im se pomogne ili odgovori? Da li je to rešenje? Da li ćemo tako sprečiti da se loše stvari i nama dešavaju? O tome ću pokušati nešto da kažem danas. Nema tog čoveka koji voli negativne priče, situacije, događaje ili loše vesti. Ali, to ne znači da i sami ne možemo postati deo toga igrom sudbine ili iz nekog drugog razloga na koji smo mogli ili ne da utičemo. Zbog toga ne treba bežati od ljudi i ostavljati ih da se sami snađu, jer oni koji duboko zaglibe teško da se mogu sami izvući, a tu treba da nastupe oni koji su spremni da zarad opšteg dobra pomognu. Život nudi bezbroj lepih, ali nekada nosi i ponu loših stvari. Važno je da ljudima objasnimo da samo vedar, pozitivan stva prema životu može rasterati oblake. Važno je da one kojima je loše usmerimo da počnu da veruju u dobro i da život im...

Ako dovoljno veruješ, onda je sve moguće. Korova ima samo u dvorištu onih ljudi, čije oči više vremena provode u tuđoj avliji. Rezultat nije posledica mnogo priče, već predanog rada. Zato neka drugi pričaju, a ja se uvek opredeljujem za rad, pa da na kraju vidimo ko je šta uradio, a ne ko je šta rekao. Ako bi tako većina u našem društvu radila, nema dileme da bi naše društvo, koje ima ogroman potencijal, bilo daleko uspešnije. Za prave stvari je uvek pravi trenutak. Ako za nešto čekaš pravi trenutak, onda to nije prava stvar. Ljubav prema državi i devojci su slične u dve stvari. Za obe moraš da živiš, a da budeš spreman i život da daš. Nije bitno gde ste. Nije važno šta radite. Nije ništa bitno. Važno je samo gde su vam misli. Nije pamet sposobnost da nešto kažeš, već da čuješ i naučiš.

Nema na planeti uspešnog čoveka, a čija je glavna odlika pesimizam i neverica. Nema uspešnog čoveka, koji ne veruje u svoje mogućnosti, svoje sposobnosti, svoje znanje i ono što radi ili želi. Nema društva koje ide napred, ukoliko u njemu većina građana ne razmišlja pozitivno. Nije dovoljno imati jedan blještav trenutak u kome smo svi dobro raspoloženi. Na putu do uspeha neophodno je da vam svaki dan bude takav. I to je samo stvar odluke, a ne bilo kakvih uslova u kojima neko živi ili se rodio. Baš su oni najuspešniji dolazili iz najtežih okolnosti. Neki su rođeni u siromaštvu, a neki zbog nerazumevanja sredine odlazili u druga društva u kojima su njihove ideje rado prihvaćene. Za ove druge je puno primera u našem društvu, a najpoznatiji su Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Srbija ih u njihovo vreme nije prihvatala, nije razumela i oni su odlazili tamo gde su mogli da ostvare ono zbog čega su danas, ne samo simboli jednog vremena, već simboli najuspešnijeg dela čovečanstva. Teslu i d...

Da li ste nekada razmišljali o tome da svako od nas ima neku misiju zbog koje se rodio ili nekoliko misija koje treba da ispuni? Da li vam zvuči realno da ste negde privremeno ili da nešto činite po nekom zadatku sudbine i da na kraju iz toga odlazite tiho i nečujno, jer to tako treba da bude? Meni se čini realno i poznato. Pa, da počnemo ovu kratku priču u kojoj će se možda neko i prepoznati ili naći nešto što će mu pokazati da je ovakav pogled na život realan. Uđete u neki posao, upoznate neku osobu, pišete nešto važno za nekoga ili za društvo i sve vreme imate čudan osećaj da to neće trajati večno. Naravno, svi znamo da ništa nije večno u smislu da svi jednog dana umiremo i to je normalan, svima poznati, prirodni proces. Ali ne mislim na to. Ovde se radi o situaciji da imate zadatak da u nekoj priči ispišete pasus i da pred kraj tog pasusa osećate da nema dalje. To ne znači da je priča gotova, ali možda jeste vaša uloga u tom pisaniju. Pojaviš se u životu neke osobe, družite se, ...

Naši rezultati su onakvi kakvo nam je ponašanje. Ako hoćemo bolje rezultate u bilo čemu, onda moramo prvo da promenimo svoje ponašanje. Ako je spolja sjaj, ne znači da je i unutra. Zato uvek oceni prvo ono unutrašnje. Oni koji maštaju o princu na belom konju, najčešće ne dočekaju ni konja. Kako da izabereš put da li ćeš biti optimista ili pesimista? Stani ispred ogledala sa pozitivnim mislima i negativnim. Reci sebi šta vidiš i šta ti se više sviđa. Jednostavno je.  Meni se više sviđa vera u sebe i osmeh. Optimista. Ako priznas svoje greške, onda si već napravio korak ka pobedi. Ne varaju vas ljudi, već vaše mišljenje o njima. Nije vas ujeo čovek, nije vas povredio niko drugi. To ste sami učinili sebi pogrešno ih procenjujući. Čovek koji je svestan svojih grešaka, ima šansu da bude bolji.

Sreca moze biti samo jedna, zato ne moras da je cuvas kao da je jedna, jer ona to jeste. Prosto, cuvaj je takvu i bas takvu kakva je, jer da je drugacija ne bi se Srecom zvala. Naša sudbina je ono što sami ispišemo na stranicama svog života kroz svoje snove, pa budni ostvarimo. Pobednik nikada ne odustaje. Jedino što menja su tempo i pristup, ali cilj uvek ostaje isti. Nikada ne smeš prestati da sanjaš, ali ne smeš ni da živiš u snovima. Snovi su dobri samo ako se izboriš da postanu stvarnost. Od onoga što vam kaže usnama, mnogo je sigurnije ono što vam kaže očima. I kad sve izgleda nemoguće, i kad si na kolenima, i kad pomisliš da je gotovo, i kad ne vidiš novu šansu...znaj uvek da sve i svaki ishod zavisi od tvoje volje i želje. Ako nešto jako želiš,onda nikada ne odustaj. Bori se za svoje snove. Bori se da snovi postanu deo stvarnosti. U životu nije najvažnije kuda ideš, već ko te prati na tom putu. Od strpljenja, posvecenosti,truda i zelj...

Ako ne otvoriš oči, ne možeš da se probudiš. Ako ne uzmeš olovku, ne možeš da pišeš. Ako ne ustaneš, ne možeš da hodaš. Ako ne ne želiš i ne tražiš, niko ti sam neće dati ništa.  Dakle,sve je u nekoj vrsti kretanja. Koliko budeš bio aktivan učesnik svog života, a ne posmatrač, toliko i očekuj da ti zivot dobra vrati. Ako ne razumeju, onda ih pusti da shvate. A,prema količini vremena koja im bude trebala da shvate proceni da li su ti takvi potrebni. Ako ne pobediš u jednoj trci, nisi izgubio celo prvenstvo. Ako jedan san ne ostvariš, nisi izgubio život. Ako jednu lekciju nisi naučio, to ne znači da ćeš pasti ispit. Ko ove tri činjenice savlada i primeni, uspeo je u životu u najavi. Sumnjam u muškost onih koji dignu ruku na žene. Sve su, ali muškarci nisu. Nije najvažnije da li ste uspeli, nego da li imate sa kim da podelite to. Ako biraš lakši put, na pravi ćeš se vratiti tri puta težim. Ljudi mnogo vole da budu prijatelji sa onima koji NEŠTO znače u društvu, ali ...

Više puta smo u svojoj istoriji kretali u reforme i na tragičan način završavali taj svoj pokušaj da se menjamo kao društvo. Ne moram ni da nabrajam kako i kada smo sve skretali sa reformskog kursa i birali lakši, ali lošiji put. I tako činimo preko 150 godina. Učini nam se taman da se nešto menja i da će i u Srbiji moći da se živi po nekim pravilima uređenog i normalnog sveta, a onda izroni onaj naš srpski stari usud i vrati nas nazad u mulj i beznađe. Danas smo ponovo na putu reformi i mislim da smo ovoga puta zaista na pravom putu, koji Srbiju vodi tamo gde joj je i mesto po svemu. Ako pogledamo našu kulturu, tradiciju i ko smo i šta smo i na koji način doprineli isroiji Evrope, onda nema nikkave dileme da mesto Srbije jeste među onim naprednim i uređenim državama, ali pre toga mi moramo sami sa sobom da rešimo šta želimo. Ne sme da nam se pojavi jedan plaćeni naslov u nekim medijima, koji poljulja naše samopouzdanje i dovede nas u fazu da razmišljamo da li nama promene trebaj...

Gledam vas tri decenije. Samo gledam i ludim kad vidim šta ste uradili od naše države, koliko ste je svojom bahatošću i pohlepom opustošili, a ceo narod sludeli i izludeli besmisleno jadnim pričama. Muka mi je od vaših plaćenih novinara, vaših ''nezavisnih'' udruženja, vaših kupljenih političara, vaših ljudi u različitim Služabama, vaših glasnogovornika, vaših poslušnika, vaših ''golubova pismonoša'', vaše pljačke i otimačine, vašeg haranja mojom i našom državom. Zbog vas je gomila mojih drugova otišla odavde. Znog vas i vašeg korumpiranog sistema u kome znanje nije vredelo ništa, moji najbliži su napuštali ovu državu da bi negde daleko obezbedili budućnost za svoju decu. Zbog vas je nastao i slogan gde se mladi pozivaju da ''pale'' odavde, kad završe školu. Zbog vas su nam mito tražili od škole, ordinacije, opštine, grada, do pogrebnih usluga... Sve ste uvukli u taj svoj prljavi, odvratni i smrdljivi mulj korupcije i kriminala. I ni...

Najbolja investicija u pozitivnu budućnost je OSMEH! Ne može vam život biti nasmejan, ako ste stalno namršteni. Budite pozitivni, verujte u dobro, verujte da će vam se sve što činite negde vratiti pravedno i dobro, borite se, spavajte manje, učite stalno, volite život, dajte sve sebi što vam se pruža... Volite sebe,volite druge ljude i volite život! Jedan je! Šanse u životu ne dolaze same. Mi ih stvaramo. Oni koji vole nešto ili nekoga su spremni da se odreknu svih granica. Sad vi birajte da li vam je lepše živeti u granicama ili bez njih. Voliš nekoga koga razumeš i kad nije normalno da razumeš. Ne treba vam tuđa podrška da bi ostvarili svoje snove. Potrebno je samo da dovoljno jako želite da ih živite, a ne sanjate.