Појединац мења свет
Кажу да појединац не може ништа, да је маса изнад њега. Кажу да јединка не може да утиче на токове живота, колико год јака и самостална била. И то је тачно, али само делимично. Скуп јединки, односно јаких појединаца јесте кључан елемент победе здравог разума. Тај здрав разум није нешто што зависи од мог писања или писања мале групе мојих истомишљеника. Можда оно што пишем није увек скроз тачно, али ако то упоредим са оним говорима и писањима изнесених порука у претходних 30 година и резултатима, онда сам све уверенији да сам у праву у многим сегментима.
Све оно што знам и умем улажем у то да пренесем поруку истине и исправности. Та порука или поруке можда наилазе на изругивање и стално оговарање и тиме они који тако чине стављају, не тачку, већ потврду истинитости онога што пишем и говорим. Нисам оптерећен бројем лајова на друштвеним мрежама и колико ће пријатеља поделити ово, јер онда не бих овако или уопште писао. А, и кад би број прегледа био циљ сам по себи, тада бих вероватно писао о томе где изаћи вечерас, који су коктели у моди, каква се кола возе данас, шта је у свету моде актуелно... Међутим, пре популарности текстова, мени је на уму да они имају, не дневну, већ трајнију вредност и да оно што преносе у свом садржају носи идеју која буди свест појединца да сме и може.
Питали су ме пред почетак ове године да ли сам свестан да се неки страшно смеју овим текстовима. Наравно. Али, тај смех има свој узрок и последицу. Узрок је страх од садржаја и могућег буђења онога на шта ти текстови позивају, а последица тих текстова је да ће они дати, макар минимални, допринос промени која је потребна нашем друштву. Ако буду утицали на неколицину људи, онда сам већ дотакао звезде. Они на које ови редови не буду ни мало утицали, они неће имати ту карту за ново доба, тј. за оно доба у коме Србија напредује. Не због тога што сам посебно образован и паметан, већ због тога што у идејама ових редова нема ничега деструктивног и лошег. Моји редови и речи нису никада позивали на подсмех, на деструкцију и уништавање било чега, осим онога што је све нас довело до дна. Цело друштво је скоро дотакло дно пратећи слепо илузије, а не гледајући у очи живота својим умивеним очима.
Како један појединац може да мења свет? Тако што ће донети одлуку и рећи: '' МОГУ И ХОЋУ!''.
Коментари
Постави коментар