Колико је корупција коштала Србију?

Свако корумпирано друштво, па тако и српско, плаћа огромну цену због те страшне и велике болести зване корупција. Она друштва и државе у којима је корупција постала део обичаја, па се то преносило до самог врха државе или се спуштало са врха ка грађанима, нису опстала у прошлости. Не може да се одржи она држава у којој људи живе на такав начин. Српско друштво је због заражености корупцијом и криминалом било на рубу пропасти до пре две године. Нико, нигде и никада није смео, а будимо потпуно искрени, није нико ни желео да се упусти у праву борбу против криминала и корупције.

Све је у Србији било на продају. Све. И образ, и част, и поштење, и реч и све оно што је у нормалним друштвима светиња код нас је било изигравано, исмејавано и бацано на стуб срама. А коме је то требало? Ко су ти ''генијалци'' који су толико паметнији од свих осталих грађана, па су у временима највећих криза у Србији, стицали стотине милиона? Које су школе завршили? Где су радили? Шта од вештина поседују, а да се учи у школи, а не на малом одмору? Одакле виле и скупоцени аутомобили? Нажалост, један део нашег друштва се дивио њима, док је други и пристојнији део ћутао и грцао у немаштини. И да се разумемо, није ни данас лако, не живе људи још довољно пристојно, али знају да се држава бори против таквих појава. Виде грађани да се покрећу истраге, да су многи похапшени и изведени пред лице правде. 

Не тражи и не очекује народ одмах бољи стандард и да потече мед и млеко, али људи су сити неправде, сити су лаже и продавања магле. Народ само тражи правду. Та правда значи да онај ко је крао одговара за кршење закона, а да поштени пословни људи наставе да раде и шире свој посао. Не траже људи немогуће и нереално. Треба искрено рећи да у свим структурама има проблема, али има и помака. Тај помак је видљив и цео свет га види. Наравно, није могуће кроз џеп осетити одмах, али се види кроз то што стопа криминалитета није била мања никада у последњих 30 година, што се откривају убице и налогодавци након много година скривања, види се и кроз то што полиција ради далеко отвореније него пре, кроз то што тужиоци смеју да крену на тајкуне и корумпирану политичку класу. То никада раније нико није смео да уради. Први који је у Србији то учинио и кренуо на мафију у свим структурама друштва је премијер Србије Александар Вучић.

Корумпираност српско друштво превише кошта. Цена корупције у Србији износи и види се у неколико стотина хиљада изгубљених радних места, у затвореним фабрикама, кроз никакве путеве, кроз слабо опремљене болнице и школе, кроз лош стандард народа... Народ је платио веома високу цену. Сад је дошло време да они који су желели да нам узму право на живот, рад, на постојање, да одговарају пред законом и друштвом које су похарали и немам ни најмању сумњу да ће се то догодити. Али, није довољно да само ја верујем у то. Желим да тај жар и ту веру видим код свих људи у Србији. Знам да се живи тешко, да ничега нема довољно, али можемо бити поносни на све што смо урадили као заједница за ове две године. За државу која је стално ишла ка дну и можда и дотакла дно, дошли смо дотле да цео свет хвали борбу против корупције коју предвооди премијер Вучић, економске реформе и мере штедње.

Не стиче се оваквим радом популарност, а то и није главни задатак политичара. Задатак за свакога ко се данас у Србији озбиљно бави политиком јесте да не пита за себе и свој статус, већ за положај оних људи који живе у Србији. То је тај узвишени циљ и високо постављена лествица коју су нам оставили као аманет наши преци пре сто година кренувши у Први светски рат, а не питајући колико и шта ће они лично имати од тога. Многи се из те борбе нису вратили кућама, али су омогућили да Србија буде слободна, да живимо, да се држава развија... Ми данас не смемо и немамо право да са тог пута, са те идеје и визије скренемо. И сасвим сам сигуран да Србију овога пута нико не може да заустави!