Mediji nisu vešala

U delu naše kavnosti i dobrom delu opozicije se mediji smatraju za vešala ili giljotinu, gde je, ne samo moguće, već neophodno izvršiti egzekuciju, u političkom, a izazvati i u životnom smislu likvidaciju svih neistomišljenika. Potpuno su pobrkali lončiće. Mediji, svakako, moraju pisati i emitovati program slobodno i bez pritisaka bilo koje vrste, ali ne smeju biti instrument u nečijim rukama radi ostvarenja prljavih ličnih interesa ma štetu društva i države. To nigde u svetu ne mogu da rade, pa ne sme ni u Srbiji. Ali, u svetu svuda mora porez da se plaća, pa to mora i ovde. Nije Srbija crna rupa u kojoj može da se radi sve što nigde na planeti, u civilizovanim društvima, ne bi smelo da se čini. Pozivi na linč i likvidacije, koji svakog dana osvanu u delu naše medijske scene su, najblaže rečeno, skandalozni, a još je gore što na takve stvari niko iz tih famoznih nezavisnih udruženja ne reaguje. Njihova reakcija, onda kad je ima, svodi se samo na prazne i maglovite reči, koje najčešće ništa ne znače ili se svode na neku besmislenu kritiku bez ikakvih argumenata. Često se oglašava Vukašin Obradović, osvedočeni mrzitelj svega što ne pripada redu tajkunskih i mafijaških političara.

Najnovija nebuloza koju je izrekao odnosi se na buduću medijsku strategiju za koju je rekao da šta god u njoj pisalo, neće biti primenjeno u praksi. Znači, unapred se kaže da je buduća strategija, možda na papiru i najbolja, ali se neće sprovesti. I on je vidovit, pa to zna ili polazi od sećanja kako je bilo u vreme njegovih drugara, kada mesta za opoziciju nije bilo nigde. Svi se sećamo da su u to vreme glavni urednici medija bili ne novinari, nego Miroslav Mišković, Dragan Đilas, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, a članovi njihovih redakcija istaknuti članovi lokalnih mafijaških klanova, dok su novinari, po profesiji, bili samo ''terenci'' i slepi poslušnici da ne bi ostajali na ulici i bez posla. Nikada veći strah kod novinara nije vladao, nego u vreme vlasti Demokratske stranke. Pa, zaboga, koje ubistvo i kog novinara su oni rešili i koga su procesuirali!? Nijedno. Međutim, zato su im puna usta slobode medija i sličnih stvari, jer to, u tim lažno elitističkim krugovima, lepo i privlačno zvuči, zato što oni jedino umeju da pirčaju neke priče koje ničega konkretnog u sebi ne sadrže i obično se svode na jedan isti zaključak, da im je za sve i za njihovu bahatost i nesposobnost kriv, isključivo jedan čovek - Aleksandar Vučić.

Dokle ide njihova bolest može se videti i kroz to da oni krive Vučića zbog sve nižih tiraža njihovih listova i sve manje gledanosti njhovih televizija. Koliko moraš da budeš nenormalan ili bezobrazan, pa da tako nešto izgovoriš!? Ko ti je kriv, bre, što naslovne stranice tvojih novina ''krasi'' samo mržnja i laž!? Ko ti je kriv što ne plaćaš porez, pa sad duguješ preko 6 miliona evra državi!? Ko ti je kriv što nemaš sadržaj, zbog koga će narod kupovati i tražiti na kioscima ono što pišeš!? Kako za to može da bude kriv bilo ko van tvoje kancelarije!? Za sopstvenu nesposobnost kriviš predsednika države, koji niti može, niti se bavi uređivanjem medija! Prvi put u Srbiji imamo predsednika Republike, koji ne poseže za polugama vlasti i moći, kako bi uticao na slobodu medija, već im je prepustio da pišu šta god hoće i da izmišljaju šta god hoće. Meni to smeta, jer ne mogu da se složim sa tim da neko blati i poziva na ubistva, samo da ne bi platio porez državi, ali Vučić i tu pokazuje koliko ne želi da mediji trpe bili kakav pritisak i da imaju maksimalnu slobodu, makar, i kad pišu totalne gluposti i dok pozivaju na rušenje svega u državi. Zbog tog svog stava je on državnik, a oni koji ga kritikuju obični politički liliputanci bez ikakve političke budućnosti.

Mediji nisu tu da vešaju, da pucaju, niti da odluče ko je kriv, a ko nije kriv, vež da nas sve informišu i da sa svojim stavom ukazuju na moguće probleme ili grešeke u društvu. Ako izlaze iz tog okvira, onda ili su dobro plaćeni ili je neka druga dijagnoza u pitanju.