Odgovor uneređenom Draži Petroviću

Uneređeni novinar opsednut kijavicom i curenjem slina, verovatno jer je neki običaj da se neke bele supstance u njihvoj redakciji uvlače u nozdrve, napisao je žrvljotinu kojom na nizak, rekao bih i prizeman, pa i prostački način pokušava da vadi poreskog neplatišu Aleksandra Rodića i da predsednika Republike Vučića omalovaži i prikaže kao podivljalog diktatora. U stvari, sve ono najgore što pokušava da kaže o Vučiću, pa i hiljadu puta grđe, može da se kaže za uredne finansijere njegovih kolumni. Podivljao je u Srbiji sa svojim tajkunima i političkim kriminalcima samo Rodić sa redakcijom. Mislim da u redakciji tog listića ima više praškaste bele supstance, nego novinarskih ideja i zdrave pameti. 

Moguće je da kad ovaj uneređeni novinar Draža sedne da kucka neki naručeni idiotizam, prvo ode po svoju porciju opijata uz miksovanje sa nekom žestinom, jer takve debilizme može samo nadrogirana i alkoholisana spodoba da naškraba. I onda mu kad se našmrče krenu sline i zato on toliko piše o slinama. Čovek je opsednut slinjenjem. S' obzirom da za te bolesti nisam stručan, predložio bih mu da se obrati osobama školovanim za te probleme, ako već njegove psihičke bolesti nisu uzele previše maha, a bojim se da jesu. 

Ne vidim razlog za tolike izelive patološke mržnje prema Aleksandru Vučiću, osim ako se radi o psihički bolesnim i dobro plaćenim licima, koje su sa ciljem širenja mržnje i svojih bolesti angažovane. Ne može Srbija skoro dva meseca da se načudi šta piše taj toaletni listić. Rodić i njegova našmrkana družina pišu i ne prestaju, pa se još i bune što ih Srbija ne razume i zašto Srbija ne mrzi Vučića. Po njima i njihovim bolesnim finansijerima i naručiocima mržnje, Srbija bi Vučića trebala da mrzi  zbog svega što je uradio. A šta je to tako strašno Vučić njima učinio, pa su i od besnila oboleli!? Vučić je hrabro i odlučno sasekao mrežu korupcija i kriminala, lopovluka i pljačke, kraduckanja i otimačine i zaustavio bogaćenje tajkuna i mafije na račun države i naroda. Ne može više da se ode do banke, uzme kredit od više miliona, da se nikada ne vrati, a onda da to plaćaju građani Srbije. Ne može više mafija da dobija najbolje poslove. Ne može više slobodno da se kupuje moral i obraz kao nekada. Ne može više da se u Srbiji preko javnih nabavki namešta i dobija posao kako je kome volja, nego kako pravni akti države nalažu. Ne može više da se iz zatvora izlazi kao iz bioskopa, nego kad se kazna odsluži. Ne može da se droga prodaje, a da se ne plaše policije. Ne može više niko Srbijom da jaše kao kauboj, a da građani budu svako u svojoj mišijoj rupi. i onda je normalno da se bagra opire i koprca, jer joj je država sasekla poslove. Da stvar bude bestidnija i gora, oni ceo haos prave zbog poreza od više miliona evra, koji neće da plate. Znate, kad građanin nešto ne plati, onaj kome nije plaćeno ga tuži i kad predmet dođe na red izvršitelj reaguje plenidbom prihoda ili imovine. U ovom slučaju je blokiran račun Rodićevoj firmi. I šta je tu sporno!? Sporno je to što sad zvuči kao totalna budala kad kaže da je jači od države i da može da radi šta poželi. Možda može da radi šta poželi, ali za to snosi posledice, pa ko voli nek' izvoli.

Uporedio je taj kvazimodo domaćeg pera Vučića sa Đilasom. Tako nešto može da učini samo osoba sa poremećajem ličnosti i težak psihički bolesnik. Đilas ostavio Beograd u dugu od preko milijardu i dvesta miliona evra, sva preduzeća u kolapsu i dugovima, brojne afere, opustošen glavni grad u svakom smislu, grad u kome nije mogao da se vidi ni bager, a ni dizalica, jer se u Beogradu nije radilo ništa, osim pazl gradova i replika Terazija i sve samo milionske cifre. Onda je došla na vlast garnitura ljudi, koji su rešili da promene sve iz korena. Beograd je danas toliko drugačiji grad, da je svako ponosan kad kaže da živi u Beogradu. Gde god da krenete, u Beogradu mašine, rad i radnici. Beograd se pretvorio u grad kranova i projekata koji se realizuju. Više se u našem glavnom gradu ne stvaraju slagalice i makete, nego poslovi, zgrade, tržni centri i, što je najvažnije, gradi se budućnost onih ljudi koji u njemu žive. Prvi put u istoriji Beograda je manje od sto hiljada ljudi bez posla. Rekordno niska nezaposlenost i porast nataliteta nisu sigurno rezultat rada prethodne vlasti.

I na kraju, moram da istaknem da možete reći da mi je rečnik previše oštar, da sam koristio i neku ružnu reč, ali ne može niko reći da sve ono što sam naveo nije istina. A, istina je važnija od svega na svetu.