Opozicija ispred ogledala

Suština delovanja opozicije u svakoj zemlji je uvek bila i biće kritika vlasti. I tu nije nista sporno. Jedno je, ipak, sporno, a to je da kritikujete nekoga radi kritike i obične demagogije radi sticanja nekih minornih političkih poena. Da stvar po njih bude jos žalosnija, kako koji izbori dođu i prođu njihovih poena, odnosno glasova, je sve manje i manje. Neki imaju manje glasova i od nevažećih listića. Mene bi bilo sramota da ikada više izađem pred birače i kažem da ću da uradim nešto bolje od drugih, a da me narod na izborima već jednom svrstao u grupu koja ima manje podrške i od nevažećih listića. Međutim, alavost i želja za pljačkanjem države je kod njih tolika da oni što gore prolaze, to više prizivaju izbore. Čudan i ozbiljan oblik političkog, ali i životnog mazohizma.

Valjda se političke partije bore da bi nešto napravile za svoju zemlju, kad dođu na vlast, a ne da se utrkuju koja će partija imati manje glasova.

U Srbiji se aktivnost opozicije svela na trčkaranje od ambasade do ambasade i kukanje kako im atuelna vlast i Vučić ne daju da se oni, i bez izborne pobede, vrate u fotelje. Kukaju na slobodu medija, a pune naslovne stranice priča o medijskoj blokadi i diktaturi, nekakvom opasnom režimu koji ne da Srbiji da čuje mišljenje ''druge strane''. Sve šizofreno i bolesno opasno demagoški. Opozicija se oslanja na ono da sto puta ponovljena laž postaje istina. Moglo je to da prođe pre dve ili tri decenije, ali danas je ovaj narod mnogo iskusniji u političkom smislu i ume da prepozna ko mu i šta, ali i iz kakvih pobuda nudi. Svi znamo i svi smo videli i osetili njihove ''dobre'' namere. Srbiju su te namere koštale pola miliona radnih mesta, preko 60 milijardi evra iznetih iz Srbije, mnogo prokockanog vremena, izgubljenih prilika i nekih života. Srbija je kroz celu svoju istoriju kretala u reforme i posle nekog vremena se vraćala na početak. Stalno idemo iz početka. Vreme je da jednom završimo posao. Mnogi narodi su davno završili stvari koje mi moramo danas da radimo i dovršimo, ali i da pohitamo za njima, jer nam mnogo beže. Odmakao je svet, ali Srbija ima svoj čuveni inat i upornost, a sad verujem da imamo i snage i strpljenja, ali i volje da žrtvujemo nešto svog vremena, da bi neki novi klinci imali ono što naše generacije nisu imale tokom svog detinjstva.

Odrastao sam u zemlji u kojoj sam svakog dana slušao i na svakom koraku da je za sve potrebna neka veza ili novac. Uverio sam se da je tako zaista i bilo. Od najsitnijih do onih krupnijih stvari u Srbiji vam je trebala veza ili neko da ''pogura'' uz pristojno ''revanširanje''. Od toga mi je uvek bilo muka. Smradovi su držali Srbiju za vrat i nisu joj dali vazduh da udahne. I kad god nešto da napišem o tome da je takvima mesto na robiji, odmah se na društvenim mrežama javi neko da kaže kako ne poštujem institucije. Pazite ovu opasnu zamenu teza! Ja ne poštujem institucije i državu, a onaj ko otima i krade od naroda je nevin! Nažalost, takvih smrdljivih tragova i danas negde ima, ali nisu više deo sistema. To više nije pravilo, već rizičan izuzetak. Uspeli smo da ih dovedemo dotle da im pritisak skoči čim se pomenu istrage i ispitivanja porekla imovine. 

U Srbiji nema opozicije koja napada vlast sa idejom šta bi radila za državu i narod, već samo sa idejom šta bi radili za sebe i svoje bogaćenje bez granica. Jedina vodilja su im ''šuške''. Takvi Šojići su Srbiju gušili svakodnevno i dovodili do korak od bankrota. E, sad se oni jave da kažu da neka ekonomska mera nije najbolje ili da neće doneti dobre rezultate. Majstori, kako ste dokazali tu svoju stručnost!? Kojim ličnim primerom ste pokazali Srbiji da se razumete u nešto što je za nju korisno!? Kad govore o lopovluku, a ne ispuštaju ga iz usta, opozicionari u Srbiji kao da stoje ispred ogledala i obraćaju se sami sebi. Sve što govore jeste samo slika vremena dok su oni vodili Srbiju i njihove projekcije da se jedino tako može voditi država. Na njihovu žalost, Srbija je sve shvatila i prepoznala zamku koja se krije u njihovim ''otrovnim jabukama'' koje nam kao veštica iz bajke nude. Samo su zaboravili da Srbija nije Snežana, niti sedam patuljaka, a ni život nije bajka. 

Nemamo vremena da se ponovo vratimo na neki početak. I zato me brinu tekstovi koji u svojoj suštini pozivaju na linč, na neke scenarije iz regiona, brinu me naslovne strane sa ogromnom količinom laži i mržnje. Srbiji najmanje trebaju takvi idiotizmi, koje pišu još veći imbecili. Ono što nam treba je mir, demokratija i sloboda. Imamo to i ne smemo dozvoliti nikakvim faktorima, ni spolja, a ni onima koji su kupljeni odavde, da Srbiju bace na kolena. Dok je Srbija na kolenima, samo su tada oni u uspravnom položaju. Moramo čuvati svoju zemlju i braniti je istinom i radom. Učenjem, istinom i znanjem ćemo najbolje sačuvati i Srbiju i sebe kao narod od opakih i psihopatskih namera onih koji bi da uruše Srbiju.

Verujem u tebe koji ovo čitaš. Verujem u pobednike. Srbija je naučila da pobeđuje nakon decenija poraza. I siguran sam da će nastaviti da pobeđuje!