Регионално помирење не прави нову Југославију
Од краја грађанског сукоба, оног језивог и ужасног рата народа који су некада живели у бившој Југославији, говори се о потреби да се нађе нека формула, неки стуб, неки ослонац за наш заједнички суживот у региону, који ће нам гарантовати да се ти ужаси никада више неће поновити. Никада више не смеју да се понове Сребренице, Олује, Бљесци, Братунци и слични злочини, који би и који само воде све дубље у пропаст. Да ли неко може и да замисли како би данас живели да смо се мирно растали и да смо данас сви заједно део модерне Европе?
Имам много познаника, који ће ми страшно замерити на оваквим речима и ономе што ће читати у овом тексту, али једноставно не могу да оспоравам оно што су неки припадници мог народа чинили и не могу то да правдам оним бруталним убијањем Срба од стране Бошњака. Убијани су Срби, сечене им главе, набијани су на колац, мрцварени, силовани, али ништа од тога није смело да нас наведе да починимо злочине које су чинили. Наш народ је увек био жртва и борац за слободу, а сад смо први пут у својој историји чинили злочине над другим народима. И то нас је све заједно прескупо коштало. Ако су они чинили зло, ми нисмо смели. Ми смо морали остати мирољубиви и онакви какви смо увек били. И сигуран сам да нас овакве речи воде само у будућност, а да нас преиспитивање и пребројавање злочина воде назад у прошлост. Морамо се, коначно, помирити и сад је за то прави тренутак. Али, то никада не сме значити настанак неке нове Југославије, јер се показало да је таква творевина неодржива и да је њено постојање било орочено самим посебностима свих народа који су је чинили. Али, шта можемо да урадимо заједно? Заједно можемо да радимо и производимо. Заједно можемо наше производе да извозимо и продајемо широм региона, Европе и света. Језик капитала и стручности не познаје границе, а људи не могу да живе од националистичке опседнутости или жеље за осветама, већ од производње конкурентне робе и продаје исте. Некад смо то успевали да радимо у заједничкој држави, а данас то може наш капитал.
У овом веку ће наше народе на помирење и до помирења водити језик капитала, привреде, продаје, услуга, а то је језик живота. Тај језик живота и инвестиција је нешто што ће цела Европа подржати, а подршка треба свима који су живели у бившој Југославији. Сад морамо да мало вратимо филм уназад и погледамо шта смо производили и успешно заједно продавали, шта је доносило профит и да се наши разговори и преговори не воде око тужби, пресуда и злочина, већ око економије и посла за све наше људе.
Мислим да овако размишља највећи део грађана или другова и другарица, господе и госпођа, који желе бољи живот у Србији, Босни и Херцеговини, Словенији, Македонији, Хрватској, Црној Гори и на Косову и Метохији.
Рука је пружена…
август 2013.године
Коментари
Постави коментар