Промена свести као гаранција за бољу будућност

Ако вам у животу ништа не иде од руке, ако осећате даје перспективе све мање, да вас стално нешто вуче уназад, а превише пута сте тражили проблем у туђем дворишту, онда је редда се озбиљно позабавите собом и својим животом на реалан начин. Е, сад најлакше је о томе писати и говорити, а најтеже на свом примеру показати. Међутим, ако желите да идете напред онда не смете да се осврћете на то шта други раде, него да ли је исправно то што вам говоре. 

Онај ко стално пада испите или има лоше оцене у школи, ако жели да полаже редовно и да буде бољи ђак, онда мора нешто да промени прво код себе, а не код наставника или професора. Ко прво мисли да треба да се мења професор, а онда тек ученик, тај никада неће променити свој живот. Углавном смо сами криви за своје проблеме, јер радимо мало или недовољно да би проблема било мање. Исто је и са народом. 

Наш српски народ је ванредно талентован и надарен, али има ту ману да увек мисли да ће неко други урадити најтежи део посла, а да ће он онда онако отмено доћи и покупити почасти. Често мислимо да против нас постоје завере, па не можемо брже у Европу. За своје неуспехе окривљујемо масонерију, крупне капиталисте, велике светске моћнике из сенке… Само код себе не видимо проблем. Пре пар дана сам то потврдио себи и у разговору са мојим професором са факултета, где смо дошли до закључка да наш народ жели новац и радна места у немачким фирмама, али не жели немачке услове. Логично је да услове диктира онај ко вас издржава и ту нема љубави, већ голог интереса. Увек нас кроз живот прате неки услови и без њиховог испуњавања нема мрдања са мртве тачке. Они који се залажу само за одбијања, увек им поставим питање за шта се они залажу и опет ми кажу да треба одбити све што нам се предложи. Такав став нас гура само дубље у проблеме и заглављује у том живом блату из кога се тешко излази. Свет ће нас повући из живог блата, али је услов да му пружимо руку. 

И тврдоглавост увезана са митоманијом нам је национална особина. У тешком времену док смо преживљавали под Турцима, митови су били кључ за преживљавање. Они су нам уливали снагу и енергију, јер су нас терали да изгурамо и дочекамо ослобођење, али то је било време у коме сте могли на храброст и бритку сабљу да победите. Данас се побеђује умом, идејом, досетљивошћу, брзином и образовањем. Они народи који то не буду разумели ће нестати у вртлогу историјских изазова са којима се суочавају. 

Само промена начина на који гледамо ка Западу, промена у начину на који приступамо својим проблемима и промена у начину на који гледамо ка политици могу да нам донесу промену у квалитету живота. За бољи живот је најбитнија промена свести. Имали смно толико прилика да сами себе натерамо на ту најтежу промену и нисмо успевали, јер смо били преслаби да се суочимо са тако великим изазовом. Данас кад смо у дуговима, кад нам је економија урушена, кад лечимо друштво од корупције и криминала је права прилика и, вероватно, последња да себе и на силу натерамо на промену свести. Више та промена није битна због нас, већ због дечијег осмеха који ће доћи након нас. Тежак је задатак пред нама, али велике и јаке генерације су оне које су у стању да промене свест народа и оно што код њега не ваља. Само ће такви остати уписани златним словима у историји.

јун 2013.године