Промене почињу од нас

Некако ми се чини да је једна од главних особина нашег народа постала та да промене увек очекује ван своје куће, а да мисли да код себе не мора ништа да мења. То је погрешно и мислим да је то један од главних разлога зашто нам све иде тако лоше. Оног трена кад будемо схватили да свака промена мора прво да се деси у нама да би се промена десила и у друштву, тог момента ћемо моћи да очекујемо да и Србија буде боља земља за живот. Ми смо Србија. Свако од нас је Србија, јер Србије нема без људи. Људи и њихове особине су оно што једној држави даје већу или мању шансу да буде успешна и јака. Без људи јаке воље и чврстог карактера, нема ни успешне, а ни јаке државе. Ако је један народ склон великим осцилацијама у погледу расположења и очекивања, наглим одушевљењима и падовима, онда ће његове перспективе за успех у великој светској утакмици народа бити слабе. Међутим, уколико је народ свестан изазова који се пред њим налазе, тежине обавеза које има према себи и својој будућности, свог положаја у свету, значаја своје улоге у светској политици, култури и економији, а зна да без промене у самом себи неће моћи да утиче ни на свет око себе, онда тај и такав народ има шансу да успе и више него што се од њега могло очекивати.

Бојим се да смо ми у оној првој групи народа са великим и наглим одушевљењима, али да убрзо клонемо, ако не постигнемо још “ неколико голова “, a онда се обично дешава да примимо по неколико јаких удараца од којих се тешко и споро опорављамо. Да би се ствари по нас промениле и да би кренуле и у нашу корист да се одвијају, морамо да из својих глава избацимо мисао да смо најбољи и непогрешиви. Морамо да схватимо да је главна промена која нам треба промена у нама. Та промена у нама ће бити главни мотор промена и у Србији. Није довољно ни да само прочитамо ово и кажемо да је писац или говорник у праву, већ да урадимо оно што морамо и оно што је до нас. Од других у нашој околини не треба да очекујем ода нам дају пример како треба, па ћемо да их следимо, већ да се потрудимо да ми будемо пример другима и да други виде и копирају оно што је добро од нас. Кад ми постанемо пример нашем окружењу, онда ћемо знати да се Србија променила и кренула напред. Још увек у Србији нема довољно оних који су за такву промену спремни, али се примећује свест о тој нужности промене у нама. За почетак је добро да се осећа да код људи постоји потреба за унутрашњом променом, а то значи да смо на корак од акције и промене себе. Ко једном крене у промену себе, више тај процес не може да заустави, а самим тим ни напредак Србије неће бити могуће зауставити. 

Урадимо данас оно што је нужно, а не што нам је лакше и не очекујмо превише од других, а најмање од себе. Свака промена прво и једино може почети у нама.

октобар 2012.године