Одговорност велике подршке

Према најновијим истраживањима Српска напредна странка има подршку преко 50% грађана Србије. Шта мислим о томе? Велика част је данас бити део СНС-а и имати прилику да исправљаш све оно у шта су нас као државу и народ уваљивали они пре нас. До те мере једржава уништена и разорена, економија спржена њиховим спасоносним мерама за опоравак, светска економска криза се народу приказивала као прилика за развој… Који бре развој кад и оно што би произвели, у таквој ситуацији, не би имали коме да продамо! Довољно је да се сетимо да је у Србију у претходних 12 година, на овај или онај начин, ушло скоро 100 милијарди евра, а да је мало тога учињено. Највећи део новца спискао се у потрошњу, повећавање администрације партијским климоглавим кадровима, доста је на разне начине покрадено ( нешто и у складу са законом ). Ми смо једино место на свету на коме сам чуо да може да се краде по закону! Не верујем да то има још негде. И у таквој Србији Српска напредна странка и њен лидер Александар Вучић су одлучили да одговорни људи морају преузети одговорност за своју отаџбину и да се мора учинити све како би Србија преживела пакао у који су је увалили разноразни самозвани стручњаци. А, косуљуди који су нас довде довели. Један је познат по теткином каучу, други је познат да је као професор до уласка у политику ишао у масним и исцепаним сакоима, трећи да је као спасилац из пророчанства Тарабића лидер који ће сачувати Југославију, четврти је касније постао познати виноградар из Ниша, пети господари брашном и пекарском индустријом… И могу тако сатима да набрајам припаднике банде, која је Србијом харала претходних 12 година. 

Како је странка коју толико волим и којој припадам од првог дана дошла до оволике подршке грађана Србије? Много је разлога, али овде ћу данас само неке од њих навести. Уласком у Владу Републике Србије Српска напредна странка је у овим тешким временима показала да је спремна и да жели да све своје људске и професионалне капацитете стави у функцију изласка Србије из тако дубоке кризе у којој се нашла. Првог радног дана су се СНС и Вучић суочили са проблемом како преживети до краја претходне године. Првих шест месеци рада и улажења у систем су, не тако ретко, изазивали шокове и неверицу шта је рађено са Србијом и њеним народом деценију и по. Од Косова и Метохије до економије Србија је трпела све саме поразе. Једном је морало да стане пропадање. 

Захваљујући чврстој руци и снажној вољи Александра Вучића Србија је кренула у одлучујућу борбу против корупције и криминала. Пре те борбе Србија је била међу најгоре рангираним државама када је у питању стопа корупције и криминала. Данас Србија и Вучић добијају похвале из целог света. После дуго времена се на Србију гледа као на поузданог играча у међународним односима. У Србији тајкуни више нису света крава, криминалци не могу да раде шта хоће, онај ко краде свестан је да ће одговарати кад тад. Грађани Србије су ту и тако одлучну борбу Вучића приметили и данас је , пре свега, захваљујући њему и његовом труду и раду рејтинг СНС-а прешао 50%. 

Суочила се Србија коначно и са стварношћу проблема који нас мучи, а везан је за Косово и Метохију. Ту је опет кључну улогу имао Александар Вучић. Својим реалним и стаменим погледом на будућност, а и садашњост, он је знао да Србија не може да добије исто што је могла пре 10 или 20 година и да је данас друго и другачије време, а и да позиција Србије на КиМ није иста. Иза нас су остали изгубљени ратови, али се стално постављало питање како ићи даље и шта чинити. Учешћем у преговорима са Приштином Вучић је државнички умео да оцени и процени шта јепред нашом државом. Нису то ни мало пријатне и слатке одлуке. Путовало се у Брисел, али не на излет као што су то некада чинили припадници бившег режима. Није се на тим путовањима разбацивало и бахато понашало, већ се тражио излаз за Србију где ће она изгубити најмање што мора, а добити највише што може у овом тренутку. И у томе смо успели. Србија није признала КиМ као државу, ослонац код партнера на Истоку је задржала, а постигла је споразум са Албанцима. Наравно, у овом тексту само сагледавамо на један општи начин ситуцију, а не идемо у детаљнеанализе, које ништа не би значиле људима који се не баве активно политиком. Суштина је да Србија није и неће никада признати Косово. Такође, добијена су и јако важна, рекао бих круцијална, уверавања наших партнера из ЕУ да Србија неће бити никада условљена да призна независност Косова како би постала чланица ЕУ. 

Из државне касе за пољопривреду је издвојено више него претходних година. Аграрни буџет је већи за 30%, а уз то донети су и закони који би у многоме требало да поправе крвну слику домаће пољопривреде. Инвестиције из Уједињених Арапских Емирата су ту и до краја године можемо очекивати и прве ефекте тог посла. 

Авио компанија ЈАТ престала је да постоји и кроз сарадњу са Етихадом основано је ново предузеће у коме је држава Србија већински партнер, а Етихад има 49% удела и свој менаџмент, тако да се на тај начин зауставило додатно задуживање и пропадање наше авио компаније. Очекивања и нас и наши партнера су да ће AIRSERBIA у наредних две године постати лидер на овим просторима. 

Очекују се још озбиљне инвестиције и у производњу чипова, још новца за пољопривреду, инвестиције у војну индустрију, као и на многим другим пољима.

Реконструкцији Владе је приступљено озбиљно и темељно. Тамо где је могло више и боље одређени министри су замењени. И ту је Александар Вучић показао колика је његова државничка одговорност подношењем оставке на место министра одбране, а мора се напоменути да је то, вероватно, и најбоље оцењен ресор. 

У руковођењу Србије СНС и Вучић су решени да из дана у дан, из недеље у недељу и из месеца у месец подижу лествицу на виши ниво како би и Србија могла брже и стабилније да иде напред. И то народ види и уважава. Сад долазимо до онога што је суштина. Због таквог погледа на власт, због држања своје речи, због одговорног понашања и домаћинског односа према држави и новцу, Александар Вучић има тако велику подршку народа. Та подршка га плаши, како рече у једном од интервјуа, јер он није политичар који ће сад узети торбу и шеши и отићи на море, већ напорно ради и свакога дана наставља своју велику борбу. Њему подршка не треба ради личне сујете или популарност ради хваљења како је много јачи од противника, већ да би за Србију са потпуном стабилношћу могао да уради велики посао. Популарност и велика подршка се у политици стално налазе на испиту и сад сви који су део СНС-а и који раде у различитим ресорима морају да дају 200% својих могућности и знања како би се поправило стање у економији и финансијама, које је далеко од срећног. То је ноћна мора Србије. 

Биће потребно много одрицања, личног жртвовања и давања себе да би бољу и уређенију Србију оставили генерацијама које долазе, али ако то не урадимо данас, онда сутра Србија неће имати прилику за поправни. Зато и сматрам да је одговорност за велику подршку заиста огромна, јер народ данас има поверење у оно што ради Александар Вучић, а сви који се налазе око њега, па и обични чланови се морају на сваком месту владати примерено организацији у којој су и примерено очекивањима народа. Ко није спреман на то, нека срећу тражи на другом месту. 

август 2013.године