Мисли позитивно и покрени Србију!

Имам утисак и мислим да ме не вара, да је однос Србије према променама већ 20 година врло негативан. Какве год промене да су у питању, људи су према њима скептични и негативни у сваком смислу. Шта год да им понудите, рећиће да то не може, да нема шансе, да је против тога неко споља, да то неће дати свет… Увек се све сведе на бесмислене приче о заверама. А шта стоји иза таквих ставова? Мислио сам раније да је то самосвест обичних људи, а данас, са нешто више искуства, дубље сагледавам и видим да иза таквих мишљења стоје негативне кампање одређених група којима иде у прилог да се Србија не помери са мртве тачке и да никад не изађе из тог смрдљивог блата дефетизма и сиромаштва, јер су они једино у томе научили да функционишу. Њима не требају људи који мисле позитивно и који су спремни да сагледају своје и грешке друштва. Не требају им они које доживљавају као конкуренцију, јер онда њихове приватне, тј. кумовско родбинске варијанте набацивања послова и функција не би функционисале. 

Од кад активно пратим политику и ослушкујем шта се говори у народу и како људи гледају на политику која нуди промене, али не оне козметичке, почео сам да примећујем ствари које коче нас као народ. Не сналазимо се у вртлогу глобалне политике, али је наш много већи проблем то што се не сналазимо ни у унутрашњим односима. Ту смо више него несрећни. Сами себи смо већи непријатљи, него што су они који су ван наших граница. Наше негативне мисли и негативан однос према животу је тај наш највећи непријатељ. Свака мисао код већине људи почиње са негативним речима. Скептични смо и неповерљиви према свему и свакоме. Можда је и досадно то што понављам стално да не може живот да ти буде бољи, ако мислиш да си ти супер, али да је неки спољни фактор крив за твоју несрећу. Нема спољног фактора у нашим животима. Тај споља има интересе и са њим сарађујемо онолико колико морамо и колики је наш интерес за том сарадњом. 

Прошле године након избора себи смо задали задатак да покренемо Србију. Али, не може Србија да се покрене ако свако од нас у својој глави и животу не покрене себе и своју околину. Замислите како би Србија изгледала, ако би се ми као грађани сад дговорили да свако у свом животу запне и да све од себе да Србија крене. Коначно имамо на власти човека који вуче Србију, али Србија мора да да гас и да још јаче иде напред. Да би се то догодило, свако од нас мора да да свој допринос тој великој ствари.

Позитивне мисли покрећу људе да буду креативни, да излече свој живот, да науче предмет за испит, да успеју у неким великим амбицијама… Рекли су они мудрији од мене да нам је живот онакав какве су нам мисли. Наш живот није нешто издвојено од нас. За квалитет нашег живота се питамо ми, а не Американци или Немци. Нико неће за наш живот да се бори, ако се ми за њега не боримо, али је сулудо бити против развијеног света, јер смо некад са неким имали сукоб, а до сукоба је дошло из много разлога. Кривица је и у нашем дворишту и у њиховом. Али, јел решење да останемо у рововима својих сујета и комплекса и да се не померимо напред? Ко има право да нашој деци узме право на живот, а да своју децу школује и шаље у тај свет који наводно није добар? 

Ако желиш да покренеш Србију, онда већ сад преиспитај себе и своје ставове. Ако си са оним што јеси живео лоше или недовољно добро, онда покушај да прво промениш себе, а не Ангелу Меркле или Барака Обаму! Нећеш свој живот побољшати ако цео век проведеш у заблуди да ти је цео свет крив за сву твоју несрећу. Позитивним и отвореним ставом према животу промени себе и покрени Србију!

јул 2013.године