Тајкуни без примања

Доласком младог економисте Лазара Крстића на врућу столицу министра финансија код неких се још више узбуркала скепса према могућности да Србија изађе из кризе, али код већине се, после дуго година, осетила полетност и нада да можемо нешто добро да урадимо за своју државу. Нема министар Крстић сигурно чаробни штапић из бајке који може да нашем народу реши све проблеме. Има знање, енергију и младост. Уз подршку грађана и један јасан договор да ћемо сви морати да од неког свог дела дамо мало да би Србија кренула са дна.

Али не смемо већ сиромашне још више убогаљити. Терет кризе и реформи највише морају да осете они који највише имају, али у Србији имамо и таквих парадокса да поједини тајкуни званично и немају примања, па самим тим избегавају плаћање пореза. У Србији се на нашим друмовима може видети и доста скупих аутомобила, продају се и зидају неке виле од по више милиона евра, неке гомиле новца се улажу у клубове, сплавове и дискотеке, али одакле све то? Било би и биће јако интересантно испитати све те тајкуне без примања и пословање свих оних који на мукама радника стичу милионе евра, док се око њих све урушава. Велики је изазов на новом министру, али његова страначка независност гарантује да неће бити подложан пристисцима којих ће сигурно бити са разних страна. Није тешко утврдити да се богаство многих људи у Србији није стекло легалним путем и то је могуће голим оком утврдити. Ако је већина људи две деценије пропадала, онда ме баш занима како ће неки милионер да ми објасни на који начин је успео да се издигне изнад сиромаштва, а пословао је у Србији и за њега су радили ти исти људи који су из године у годину били све сиромашнији, а он све имућнији. У нормалним друштвима је немогуће да се 1% људи или нешто мало више толико ненормално обогати, а да сви остали падну на дно по свим економским параметрима. 

Изазов, претња, страх, храброст и вера је оно што ће прожимати наредне месеце у Србији, али ако се пореска политика и наплата пореза и њена контрола буду вршиле реално, темељно и праведно, онда немам дилему да ће се у Србији променити оно чему тежимо толико дуго, а то је промена система. Порез мора да се плаћа. Порез на имовину, порез на плате, порез на екстра примања, порез на луксуз и кривична одговорност за не плаћање истих учиниће од Србије дало срећније и поштеније друштво него што је то у претходне две деценије био случај.

цептембар 2013.године