Србија има избор

Кажу политичари, али и народ, да су пред Србијом и Србима тешки и судбоносни дани. Ти дани се неће завршити ни сутра, а ни прекосутра. Они ће трајати јако дуго, а наша српска бол ће бити све већа и већа. Сад је само питање да ли ће и глад у Србији, по својој јачини и величини, пратити емотивну бол у стопу. Та наша бол долази из срца и душе. 

Немам обичај да Косово и Метохију поредим са неким од органа људског организма, па да га називам срцем, бубрегом или јетром Србије и да на тај начин сликовито показујем људима око себе колика је важност Косова и Метохије и за мене, али и за Србију. Косово и Метохија јесте српска душа, оно што Србији показује одакле је и шта значи у историји, оно што је веза са њеном великом прошлошћу, али и залог будућности. Нема народа који је опстао на планети кад му је отета душа или кад је своју душу и главну спону изгубио. Такви народи брзо нестају и затире им се сваки траг постојања. 

Нас за Косово и Метохију не веже само почетак пропасти средњовековне српске државе и велика битка против Османлија, нити смрт Обилића, кнеза Лазара или Мурата. Србија има још дубље везе са тим делом своје територије. Те везе нису само грађевинске у облику храмова и светилишта. Оне су још више укорењене и урезане у српско биће. Све оно што сам набројао до сад чини ту везу све јачом и дубљом. Повезаност Србије са КиМ је толика да не волим да одвајам тај простор ни у имнеу од Србије. За мене су Косово и Метохија исто што и Србија. Не постоји никакав остатак Србије. Ако тој територији која се назива Србија узмете њен део КиМ, онда више Србија ни не постоји у свом правом облику и садржају. То је душа. Она је одвојива од тела, али кад душа из тела изађе остаје обична гомила ничега. Црна рупа. То је опасност која се надвила над Србијом.

Али с’ друге стране имамо потребу и морање да нахранимо народ који живи у Србији ( ту мислим и на КиМ ). Гладни и жедни нећемо сачувати Србију и њену душу. Само одморни, окрепљени и здрави се можемо изборити на прави начин за опстанак Србије. Да би смо те потребе испунили Србији треба јачање њене економије и привреде, а то не може само до себе да се догоди. Ту нам је неопходна сарадња са свим државама на свету, а нарочито са оним најјачим које су признале независност КиМ. И те две ствари морамо да раздвојимо. Стомак и ум не можемо да спојимо у том смислу да не желимо сарадњу са онима који су признали КиМ као државу, јер нас то емотивно погађа дубоко. У ту и такву Европу иде највећи део нашег извоза, тј. онога што се у Србији произведе. Србија мора да отвара стално нове хоризонте и да користи сва тржишта света за пласман својих производа, а нарочито пољопривредних добара. И енергетски потенцијали Србије су огромни. Србија има велике могућности кад су у питању планински и бањски туризам. Колико будемо у економском погледу јачали бићемо спремнији да бранимо српске интересе и пред светски силама, али на миран и достојанствен начин. 

Србија се не може одрећи КиМ, али не може ни опстати без сарадње са свим државама на свету. Нисмо светска сила да можемо да бирамо друштво, па да некима хоћемо да продајемо робу, а другима нећемо, јер смо љути. У светској политици нема емоцијама и кукању. Потребна су практична и релативно лако спроводљива решења. Да ли ће Србија имати таква решења и како ће их спровести, то остаје да се још види, али је важно да Србија коначно има став и да зна које су њене могућности и докле може да иде. 

Да закључим. Србија мора да учини све како би сачувала КиМ, а да при том не потисне своју будућност у ЕУ или не изгуби шансу за чланство у тој организацији. Сад сам звучао сигурно као неки политичар демагог, али је жива истина оно што сам рекао. Србије у животном и економском смислу нема без Европе, а њеног духа нема без КиМ. И једно и друго је подједнако битно за будућност Србије. Пред Србијом су велики изазови и прихватање неких ужасно болних уступака које је претходни режим оставио овом да спроведе у реалном животу. Србија данас не може да повуче оно што су неки у њено име потписали, али може да престане са даљим чињењем уступака Албанцима и да се окрене коначно и својим грађанима. За сваког озбиљног политичара у Србији мора бити свето оно што већина народа жели, јер без народа нема ни државе, ни политике, а самим тим ни тих истих политичара. Србија никада не би смела да дође у ситуацију да бира између Косова и Европе, али уколико и дође у тако тешку и готово нерешиву ситуацију предложио бих том државном врху да одустане од интеграција у ЕУ. У том случају Србија би успорила свој економски напредак, али би требала и морала да се окрене далеко више другим странама света. Много ми је лакше кад видим да то данашњи државни врх чини. Сарађује се са Европом и САД, али нема јурцања за њима. Ако нас желе у свом друштву, онда можемо да се удружимо само као целовита Србија, а никако не као раскомадана.

октобар 2012.године