Коначно у српској земљи

Кад тако седим и размишљам о нашој историји, тој славној прошлости и великанима који су водили Србију на њеном трновитом путу, не могу а да не помислим на судбину породице Карађорђевић и угашене династије Обреновић. Обема династијама пресуђивао је народ ( тако кажу званични историјски извори ), али у суштини им је пресуђивала политика ( у случају Обреновића ), а у случају Карађорђевића народ у то време ошамућен комунистичко србомрзачком идеологијом.

Када је врховни вожд српски Карађорђе Петровић повео Србе у Први српски устанак 1804.године означио је на известан начин почетак периода политичких и династичких борби у Србији. Сви владари који ће након њега доћи на место српског вође имали су тежак задатак, да припреме Србију за утакмицу са модерним и светом. Тај модерни свет је већ неколико столећа био испред Србије. На свој начин, неко са мање, а неко са више успеха, чинили су то кнез Милош Обреновић, кнез Михаило Обреновић, кнез Александар Карађорђевић, краљ Милан Обреновић, краљ Александар Обреновић ( последњи владар династије Обреновић, убијен 1903. године у официрској завери ), краљ Петар I Карађорђевић, краљ Александар I Карађорђевић, кнез Павле Карађорђевић и последњи српски краљ Петар II Карађорђевић.

Србија док је била монархија спадала је по свим показатељима међу десет држава у Европи по својој снази и репутацији. Онда је дошло то кобно пролеће 1941. године и почетак Другог светског рата. Србија као мала држава и неприпремљена за рат ушла је у још један ужасан светски судбински вихор страдања и несреће. Постојао је човек који је желео да спречи да Србија изгуби два милиона становника у илузорном и унапред изгубљеном сукобу са Немачком Адолфа Хитлера. Тај човек се звао кнез Павле Карађорђевић. Међутим тако нису размишљали комунисти и поједине стране обавештајне службе. Сви они удружени заједно у једну колону са својом пропагандном машинеријом оптужили су кнеза Павла да је потписао споразум са Хитлером у име Југославије, иако покојни кнез Павле том потписивању није ни присуствовао. Комунисти и стране службе организовали су наводни излазак на улице грађана Београда и на тај начин испровоцирали Немачку да крене у рат против Србије. Намерно наглашавам да је Немачка започела рат проитв Србије, а не Југославије, јер се тада Хрватска апсолутно ставила у службу Рајха.

Кнез Павле практично отеран из Србије одлази у изгнанство из кога се никада више неће вратити у своју домовину жив. Велики ум српске историје и политике, политички визионар тадашње Србије, владар који је видео даље од других није више смео у своју Србију да се врати након Другог светског рата, јер је од нових “ народних “ власти “ и бившег домобрана Тита проглашен за издајника и злочинца. За злочинца су прогласили они који су српску земљу напунили лешевима након рата, они који су у Србији прогонили интелектуалну елиту, трговце и занатлије, угледне уметнике и привреднике, они који су се усељавали у туђе станове и виле на Дедињу. Та “радничка “ класа којој је све што потиче од монархије било одвратно и гадно није се гадила да присвоји за себе имовину оних који су је тешком муком стицали столећима и деценијама.

Данас је 67 година од како је кнез Павле проглашен за издајника и изрода. Прошле године коначно је рехабилитован и пред домаћим и страним правосуђем се сматра неосуђиваним. Историјска неправда према породици Карађорђевић и покојном кнезу Павлу је исправљена. Посмртни остаци Павла, Олге и Николе Карађорђевића пренети су из Швајцарске у Србију где су  грађани могли да им одају почаст у Саборној цркви.

Ову годину ће српски народ и држава дуго памтити и препричавати у својој богатој и великој историји. Али ова година ће нам бити и опомена и стално подсећање на грехе према себи и својој династији Карађорђевић. Нека кнез Павле, књегиња Олга и кнежевић Никола почивају у миру у својој српској земљи.

Као праунук два официра југословенске краљвске војске имао сам дуг према њима и својој држави да овај текст напишем и укажем колико толико на наше грешке. Народ који не поштује своју историју и своје порекло нема никакву перспективу. Велики број људи који је долазио у Саборну цркву да се поклони посмртним остацима три члана династије Карађорђевић дају ми наду да српски народ и држава имају будућност.

октобар 2012.године