Државник

Србија је држава која предуго лута. Тумарање је Србију превише скупо коштало. Некад се та цена плаћала кроз територију, некад кроз пропадање привреде, некад кроз бежање младих и образованих из Србије, а у свему томе су профит имали једино политиканти и тајкуни. Настанак и ширење политичке класе постао је главни проблем српског друштва и кочница његовог развитка. Лутала је и тумарала Србија по ходницима садашњости, губио јој се поглед у неоствариво далекој будућности, а све то из разлога што није имала државника. 

А како су политиканти замишљали државника? За припаднике политичке класе, државник је особа намрштена, увек строга, дерња се на сараднике, има заповеднички и диктаторски карактер, обавезно носи кравату, носи одела, скупе ципеле, поседује више прескупих аутомобила и има доста познаника са оне и ове стране закона. По њима је дозвољено све што се не открије. Али у последње време је почело и да се дешава све оно што смо мислили да је немогуће. Маске су пале.

Чак и највећи скептици су се у протеклих пола године уверили у оно у шта нису веровали, а потврду је добио став оних који су веровали, да Србија има државника. Са инстиктом државника човек се рађа, то је немогуће од некога направити. Прави државник не мора да подигне тон да би га слушали. Речи правог државника се чују најдаље онда кад су најмирнијим тоном изговорене. Снага државникових речи не мери се само висином тона, већ и временским трајањем и историјском потврдом истинитости његових мисли. Србија данас има на свом челу правог државника. Јак карактер, одлучност ,спремност на ризик. спреман да ради више од осталих, изгара у сваком послу кога се прихвати и брине о сваком појединцу на ком год се месту у држави налазио и каквог год имовног стања био. Александар Вучић је прави државник. Одговорна према својој држави, одговорна према њеној будућности, зна да пресече, не избегава тешке одлуке и преузима на себе оно што други не смеју. Државник се суочава са свим проблемима који тиште државу и не затвара очи пред њима.

И тако је низом потеза Александар Вучић потврдио оно што о њему мислим од првог дана. Хапшењем Мишковића, покретањем бројиних истрага о спорним приватизацијама, непрекидним радом на привлачењу страних инвестиција, изградњом добрих односа и комуникације са свим странама света, неограничавањем Србије само на сарадњу са Западом, спремношћу да настави болне друштвене и политичке реформе, наставивши пут интеграција Србије у ЕУ и реалним приступом решавању проблема Косова и Метохије.

Свакој од претходно наведених ставки Вучић је пришао са великом пажњом и посвешћеношћу. Изнад чаршијских прича и кулоарских интрига. Реалан и на месту. Не бежи од одговорности, већ се са њом свакодневно суочава не штедећи себе. Такав је државник Александар Вучић.

фебруар 2013.године