Суицидне вести из Србије

Поскупеле цигарете, бензин, храна, средства за хигијену, школарине порасле за 20%, Легија пребачен из једног кавеза у други, убијен још један бизнисмен, очекује се побуна у затворима… То су у Србији најважније вести првог дана октобра. Шта остаје нормалном човеку након оваквих вести? Остаје му, на први поглед, само да скочи са највише тачке своје зграде и прекине своју агонију која га прати од рођења. Од кад знам за себе код нас је нека криза и увек су нам тражили да будемо стрпљиви, јер криза само што није прошла и тако 200 година уназад. Докле!? Са правом се питам шта смо као народ згрешили да нас такве недаће погађају!? И зар наши медији немају ништа лепше на насловну страну да ставе, осим тога ко је кога убио, опљачкао, чије дете је отето у центру Београда, да је потрошачка корпа 1000 евра… Зар никад у тим нашим новинама не могу да прочитам као ударну вест да је ухапшен главни кривац што живимо овако бедно и јадно!? Чак и кад полиција неку лопужу приведе, наши медији ниподаштавају такву акцију и одмах је политизују и оцењују као реваншизам. По логици главних уредника српских медија ( да се разумемо не свих ) нико не би ни требао да заврши у затвору по доласку нове власти, јер ти бивши морају да остану недодирљиви као бели медведи. 
Живим за Србију у којој ћу ујутру кад прелиставам новине угледати вест да су радови на завршетку Коридора 10 ушли у завршну фазу, да најјаче светске компаније разматрају могућност улагања више милијарди евра у Србију и изградњу нових фабрика, да је Влада Републике Србије донела мере по којима ће најсиромашнији слојеви бити ослобођени плажања, бар неког, пореза… Нисмо далеко од такве Србије. Да би живели у тој и таквој Србији потребно је само да свако од нас донесе одлуку да то жели и да та одлука не остане на нивоу наших лепих жеља за чију реализацију треба неко други да се озноји. Ово је наша земља и угледајмо се на оне народе који своју државу воле и бране и онда кад им држава ништа не даје, онда кад им држава нема новца за помоћ, онда кад држава нема могућности да их скроз бесплатно лечи… То су пролазне ствари, а држава остаје. Остаје Србија будућим нараштајима да је улепшавају и уређују, а ми да ударимо темеље тој Србији коју ће наша деца даље изграђивати.
То је задатак наше генерације.


октобар 2012.године

Коментари

Популарни постови са овог блога

Vera u sebe je pola puta do uspeha

Statusi koji mogu da vam promene život ( 19 )

Sale Prangija i plata od 3 hiljade evra