Србија у Европи? Да, могуће је!

Данас на Видовдан смо као држава и народ у ситуацији, први пут на овај свети празник страдања, да будемо задовољни оним што смо као поруку и сигнал добили од наших европских партнера. Дуго смо ишчекивали шта ће нам овај Видовдан донети. Раније су то увек биле неке тужне вести. Нисмо умели или нас није хтело, али је Видовдан увек пролазио у сузама. Први пут на Видовдан Србија може да одахне и крене још сигурније напред. 

Пропуштали смо гол шансе 22 године. Више од две деценије смо ишли више назад, него напред. Делили смо се на свет и антисвет. Већина је први пут данас у Србији недвосмислено окренута ка напретку и унапређењу свог стандарда. Политика живота је била потребна Србији. Људе занимају животне теме, а не неке велике небеске теме у којима свега има, осим живота. У једном тренутку ми се учинило да је већина људи скептична према европским интеграцијама и да ли нас Европа жели или не. Наше реформе и промена начина размишљања неће подићи стандард живота Немцима или Енглезима, већ нама. Дакле, реформе и интеграција у ЕУ су два услова да би смо имали шансу да живимо боље. То нам ништа не гарантује, нити било ко може било шта да гарантује. Сами себи можемо једини да гарантујемо успех, али само ако радимо и не застајемо и онда кад је болно, и онда кад нам неки услов није пријатан и онда кад се суочавамо са изузетно тешким стварима. 

Са стрепњом смо ишчекивали добијање датума о отпочињању преговора са ЕУ, јер смо претходних година и деценија често били разочарани. Наравно, наша очекивања су пречесто превелика у односу на наше могућности и сурову реалност. Услови који се стављају пред нас далеко су од пријатних и далеко је то нешто са чиме се одушевљавам, али сам срећан кад се мојој држави догоди нешто добро, а не желим сад у свом писању да концентришем неке негативне поруке испуњене скептицизмом и дефетизмом. Знам да наши људи више верују онима који стално шаљу лоше поруке и поруке у којима се не верује ни у шта што може да се протумачи као добра вест.

Добијање датума је улазница. Да ли ћемо знати и умети да је искористимо је наш проблем, а не проблем Немачке. Немачка поставља услове и од нас тражи одређене ствари, али и ми морамо да будемо свесни да онај ко даје новац поставља услове. Ни родитељ не даје новац детету на лепе очи, већ поставља услов да дете буде најбољи ђак, да среди своју собу или да чини нешто друго како би за то добило оно што очекује. Тако је и са државама, али је ту и још сложеније, јер државе имају своје интересе и онда све звучи значајно суровије. Свет има своја строга правила, која важе за све који желе да иду напред. Ако нећемо да идемо наоред, можемо и да одустанемо, али такву политику не бих могао да подржим.

Остаје нам да искорстимо ову велику прилику, коју смо заслужено добили. Учињени су бројни болни уступци да би смо отворили врата Европе и света за наше грађане, али је вредело. И тек ћемо видети колико то вреди, ако у своју свест и менталитет уградимо један нов и савремен однос према животу.

Србија у Европи? Да, могуће је!

Видовдан, 2013.године